Izvor: Politika, 03.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaganje u samozapošljavanje
"Otpremninom do posla" je projekat u kojem učestvuju Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ). Na samom početku postojala je sumnja u njegov uspeh, uz opasku da su kvalitetne otpremnine već isplaćene i potrošene. Međutim, pokazalo se da nije tako.
Proces tranzicije nije završen, privatizacija i dalje traje, tako da firme iz dana u dan proglašavaju tehnološke viškove radnika. To znači da će i ubuduće biti otpremnina i potrage za novim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovima.
Projekat je zvanično startovao početkom godine, ali je najpre trebalo obučiti ljude koji će da rade na njemu, tako da je realizacija počela u četvrtom kvartalu ove godine. U početku su bila predviđena četiri modaliteta. Prvi je podrazumevao ulaganje dela otpremnine u opremu radnog mesta, uz dogovor sa poslodavcem. Po drugom, novac je trebalo izdvojiti za doprinose, treći je predviđao ulaganje u obuku. Najzad, bio je planiran poseban modalitet za one sa najnižom otpremninom.
U niškoj filijali NSZ od početka su podržali ovaj program, uz predlog da pravo ulaganja otpremnine bude prenosivo.
– Smatrali smo da bi imalo više efekta kada bi stariji član porodice mogao to pravo da prenese na mlađeg. To bi stimulisalo ljude da ulože celu otpremninu, a ne samo deo kako je predviđeno projektom. Ako neko ima, recimo, još tri godine do penzije, onda nije zainteresovan za ulaganja. Dve godine će provesti kod nas, uz novčanu nadoknadu i ostaće mu samo još jedna godina. Zašto bi on investirao – pita se Mirjana Jevtić-Petković, direktor niške filijale NSZ.
Ovaj predlog nije prihvaćen, ali se u međuvremenu izrodio i peti način, koji podrazumeva ulaganje dela otpremnine u samozapošljavanje. Taj modalitet je postao preovlađujući. Naime, za prva četiri modela bilo je izvesnog interesovanja i među tehnološkim viškovima i među poslodavcima, ali je bilo teško uskladiti obostrane interese. Trebalo je pronaći zainteresovane poslodavce, zatim radnike, pa ih povezati, a pitanje je da li će da nađu zajednički interes. Radnik je bio zaštićeniji ugovorom i to je izazvalo opreznost poslodavaca.
Peti model ima dve varijante. Prva predviđa dodatna finansijska sredstva za samozapošljavanje u iznosu od 80.000 dinara i obuhvatila je sve one koji su tehnološkim viškom proglašeni posle 1. septembra 2006. Po toj varijanti, radnik koji je proglašen viškom dobija 130.000 dinara iz programa samozapošljavanja, 80.000 iz programa "Otpremninom do posla" i isto toliko sam ulaže od otpremnine, tako da ukupno ima na raspolaganju 290.000 dinara. Za ovu varijantu podneto je 29 zahteva, od kojih je programski savet već odobrio 28 (jedan je u postupku). Osamnaest ugovora je već potpisano, a rok je kraj godine.
Druga varijanta nazvana je "Samozapošljavanje otpremninom do posla u iznosu od 210.000 dinara" i ona je proširena i na radnike koji su proglašeni tehnološkim viškom i pre 1. septembra 2006. godine. Uz pomenutu sume, od otpremnine ulažu 80.000 dinara, tako da je zbir isti kao i u prvom slučaju. Za ovu varijantu pristiglo je 37 zahteva, doneta je odluka za 27, dok je deset u proceduri. Potpisivanje ugovora predviđeno je do kraja januara 2008. godine. Znači, 55 odluka je već doneto.
Radnici se uglavnom opredeljuju za proizvodne i uslužne delatnosti, ali i za oblasti koje nisu karakteristične za samozapošljavanje, kao što je, recimo, zaštita životne sredine. Sredstva ne mogu da se koriste za igre na sreću i za taksi usluge.
[objavljeno: ]
