Izvor: Blic, 22.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrupnjavanje političke scene
Da li nedavno usvojeni Zakon o političkim strankama ima veze sa „ukrupnjavanjem” političke scene u Srbiji? Odgovor je negativan. Bez obzira na to što će 580 od 600 stranaka teško prikupiti 10.000 potpisa za preregistraciju, samo smanjenje njihovog broja ne dovodi do ukrupnjavanja političke scene, jer to je rezultat prirodnog razvoja društva. Teza koja je forsirana na prošlogodišnjim izborima - da će na političkoj sceni ostati samo DS i SRS, pokazala se pogrešnom i preuranjenom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sada takvu tezu promoviše Tomislav Nikolić, s tim što je umesto radikala na drugi pol stavio svoju novu stranku. Bipartizam u Srbiji još nije realna opcija. Na prvom mestu zato što Srbija nije stabilna demokratija kakve su SAD i Britanija u kojima se dve stranke smenjuju na izborima. Drugo, DS i SNS teško mogu da okupe sve ostale. Što zbog pamćenja i sećanja, nepoverenja, sujete, ali i ozbiljnih ideoloških i programskih razlika. To, naravno, ne znači da ukrupnjavanje nije poželjno. Naprotiv. Ali, to je proces i baš kao svaki proces boluje od sporosti, drame, šepanja...
Skromni doprinos ukrupnjavanju političke scene daće i G17 plus. Od stranke čudnog imena, nedovršenog identiteta i ideoloških lutanja, postaće stožer unije regionalnih i lokalnih stranaka. Tri su osnovna cilja koje će unija predstaviti građanima: regionalizacija i decentralizacija, evroatlantske integracije i jačanje privrede. Zašto regionalizacija? Zato što postojeće državno i teritorijalno uređenje ne omogućava ostvarenje načela ravnopravnosti svih građana na regionalno organizovanje, zato što je proces evropskih integracija neodvojiv od regionalizma.
EU danas počiva na „filozofiji evroregionalizma”, kao obliku međugraničnog povezivanja susednih oblasti. Zato što je upravo centralizacija identifikovana kao glavni uzrok korupcije, nepoštovanja prava i zakona. Zato što svi delovi Srbije treba da dostignu nivo razvoja neophodan za ulazak u EU, a ne samo Vojvodina i Beograd. Neosnovan je strah od regionalizacije jer ona ne deli, već spasava Srbiju. Srbiju deli siromaštvo, nerazvijenost i osećanje ljudi koji žive južno od Beograda da su građani drugog reda koji nimalo ne odlučuju o sopstvenoj sudbini.
.jpg)
