Izvor: Danas, 23.Jan.2016, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrštanje tradicija
Do Ahmedabada, višemilionske privredne prestonice najzapadnije indijske pokrajine Gudžarat, može da se stigne i avionom, posle nešto više od sata prijatnog, ali spartanskog leta, "Indigo džetom", jednom od najuspešnijih privatnih niskobudžetnih domaćih kompanija. Spakovani kao sardine u konzervi Adrije, dobićete čašu, ukoliko zatražite i skroman sendvič koji, za indijske prilike, solidno platite. Na kraju ćete zajedno sa užurbanim i efikasnim domaćicama leta pokupiti sve ostatke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kako bi avion, očišćen, mogao odmah da uzleti ka nekoj novoj destinaciji na potkontinentu prerušenom u državu.
Sardar Valabai Patel međunarodni aerodrom je moderno i svetlo zdanje, kao i sve veći broj vazdušnih luka u Indiji koje ubrzano bivaju privatizovane. Osmi aerodrom u zemlji po broju putnika u finansijskoj 2014-2015 (1. april - 31. mart), udaljen je petnaestak kilometara od centra sedmomilionskog Ahmedabada. Do grada vodi dobro održavani auto-put, jedan od znakova domaćinskog odnosa prema infrastrukturi, zaštitni znak Gudžarata, među razvijenijim saveznim državama u zemlji, što je bilo adut njenom dugogodišnjem glavnom ministru Narendri Modiju da ubedljivo pobedi na parlamentarnim izborima u Uniji u aprilu 2014. i postane premijer Indije.
Vreme u Gudžaratu je početkom kalendarske godine mnogo prijatnije nego u severoistočnijem delu zemlje. Sunce sija iz vedrog neba za razliku od Nju Delhija koji je često u magli i teškom smogu, sa jutarnjom temperaturom od nekoliko jednocifrenih stepeni Celzijusovih. Zima je pravo vreme za posetu Ahmedabadu kada je temperatura između 14 i 20 stepeni C, pa su uveče i ujutro potrebni džemper ili jakna kojih se oslobodite tokom dana. Leti zna da bude pakleno, od 34 do 44 stepena C. Tada su u vozilima uključeni rashladni uređaji, stalno se kontroliše pritisak u gumama i dodaje motorima više ulja.
Ahmedabad je osnovao 1411. muslimanski vladar Sultan Ahmad Šah, u blizini starijeg hindu grada Asavala. Ahmedabad, koji mnogi od žitelja hindua nazivaju sve češće Emdabad, širio se i postajao bogatiji. Napredak je nastavljen i pošto ga je mogulski car Akbar osvojio 1572. No, posle smrti mogulskog vladara Aurangzeba 1707. počelo je propadanje nastavljeno i posle britanske aneksije Gudžarata 1818. Prve fabrike pamuka su otvorene između 1859. i 1861, i Ahmedabad je izrastao u jedan od najnaseljenijih gradova i najvećih industrijskih centara kopnenog dela Indije.
Stari grad leži istočno od reke Sabarmati, duž čije zapadne obale su nastali noviji delovi. Ahmedabad je postao privremena prestonica Gudžarata 1960, ali je državna administracija preseljena u obližnji novosagrađeni Gandingar 1970. Grad je 2001. pogođen snažnim zemljotresom i tada je oko 20.000 ljudi poginulo, a stotine kuća uništeno, među njima i nekoliko istorijskih zdanja.
Dinamična istorija Ahmedabada učinila ga je mestom u kome se ukrštaju hindustanska, muslimanska i đainska arhitektura (arhitektonska tradicija). Ta drevna arhitektura je u velikom raskoraku sa modernim tkačnicama i fabrikama u novijim delovima grada. Pored prerade pamuka, jedne od najobimnijih u Indiji sa čuvenim proizvodnjom džinsa, ostale su industrije farmaceutskih proizvoda, kompjuterskog softvera, biljnog ulja, brašna, sapuna, šibica, stakla, duvana, čarapa i tepiha.
U Ahmedabadu se nalaze Univerzitet Gudžarat (1949), Lalbai Dalpatbai Institut za indološka istraživanja, i centrala udruženja vlasnika tkačnica (1951-1954). U svetski čuvenom Kaliko muzeju su kolekcije konfekcijske i ručno tkane odeće, te ostalih tekstilnih roba, kao i izložbe retkih tapiserija, kostima i razboja.
Početkom godine, tačnije svakog 14. januara je veliki Hindu festival Makar Sankranti tokom koga se održava međunarodni festival letećih zmajeva. Atrakcija za domaće i goste sa strane je i šetnja po jezeru Kankaria u jugoistočnom delu grada. Vredno je posetiti Sabarmati, deo grada u kome je sedište ašrama Mahatme Gandija, vođe indijske bobe za nezavisnost u 20. veku i nekoliko građevina koje je projektovao slavni francusko-švajcarski arhitekta Le Korbizje.
