Izvor: Danas, 21.Nov.2014, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina - ključ za obnovu Evrope?
Dok Evropa proslavlja 25. godišnjicu od pada Berlinskog zida, tamni oblaci se ponovo nadvijaju nad kontinentom. Baš kao što ničeg neizbežnog nije bilo u vezi sa važnim promenama koje su usledile nakon Hladnog rata, ekonomsko i političko poravnanje u Evropi na koje se od tada privikavamo nije bilo Bogom dano. Poriv za integraciju i dalje je jak; ali naročito od globalne finansijske krize 2008. pojavljuju se kontrasile koje prete da ponište veliki deo ostvarenog napretka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Sećanje na ono što je uzrokovalo događaje 1989. može da pomogne Evropi da pronađe način da prevaziđe aktuelnu boljku. Kako je Jegor Gajdar, prvi ruski premijer nakon raspada SSSR-a, uverljivo prikazao u svojoj izuzetno zanimljivoj knjizi "Propast imperije", tajming propasti određen je padom cena gasa. Ali ono što je postavilo temelje za raspad SSSR-a jeste kombinacija moralnog pada u Sovjetskom Savezu i velikih troškova spoljnjeg vojnog naoružanja.
Ponovo moramo da iscrtavamo mentalne mape da bismo se uklopili u iskrivljene istorijske pejzaže. "Mirovna dividenda" - manji troškovi odbrane i slobodnija trgovina i investicije - uspostavljena nakon okončanja Hladnog rata sada je preinačena u "geopolitički porez" - gubitak za globalno blagostanje.
U okviru potrage Evrope za putem koji vraća u normalu njeni lideri moraju da tragaju za novim pogodbama gde će se sve strane prijaviti za dobitak. Ironija je u tome što bismo možda mogli da pronađemo zajednički jezik baš tamo odakle potiču aktuelne tenzije u Evropi, a to je Ukrajina. Preciznije rečeno, pošto je Ukrajina izvor konflikta, ona može takođe da obezbedi odskočnu dasku za napore za promenu kursa. Baš kao i u vreme SSSR-a, moraćemo da preduzimamo postepene korake, obnavljajući elemente normalnosti i ponovo izgrađujući poverenje.
Jedan od domena na koji se treba usredsrediti jeste ukrajinski finansijski sektor, gde su u velikoj meri izložene i ruske i zapadnoevropske banke, što daje jak podsticaj da sarađujemo da bismo održali finansijsku stabilnost. Bankarski sistem je u dubokoj krizi, ali bar postoji konstruktivan dijalog u kojem učestvuju ruske banke prisutne u zemlji.
Zajednički interesi su takođe očigledni u sektoru gasa, koji je ključna stavka u ukrajinskom državnom budžetu i možda glavni izvor korupcije u zemlji. Sve strane žele veću energetsku bezbednost - Rusija želi zagarantovanu potražnju, a Evropa i Ukrajina žele stabilne cene i snabdevanje. Sporazum postignut prošlog meseca pod pokroviteljstvom EU o obnovi snabdevanja Ukrajine ruskim gasom moraju da prate prave reforme sektora, koje će na kraju uključivati međunarodnog rukovodioca mreže.
Treći domen je trgovina. Sporazum o kojem su pregovarale Rusija, Ukrajina i EU, a koji se tiče okvirne primene Sporazuma o pridruživanju EU, ponudio je još jednu priliku za prepoznavanje zajedničkih interesa. Taj sporazum je stupio na snagu 1. novembra, ali je i dalje neizvesno da li će ga svi poštovati. Ako se pravilno odigra, ideološki manje nadahnuti pregovori o trgovini mogli bi da budu domen u kojem sve strane mogu da nađu zajednički jezik. Takva igra u kojoj niko ne profitira na račun drugog nije okončala Hladni rat, ali jeste ponudila priliku za izgradnju poverenja i olakšanje razmene.
Autor je glavni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
