Izvor: Politika, 10.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukradena demokratija
Bio je to alarm za one koji se posredno bave politikom, analitičare i politikologe, ali ne i za njene neposredne aktere: najnovija istraživanja su pokazala da više od polovine građana Nemačke, prvi put posle nekoliko decenija, nema poverenje u demokratiju, a dve trećine njih je duboko ubeđeno da je sadašnje nemačko društvo sazdano na – nepravdi.
I dok u javnosti i medijima ova činjenica poslednjih dana podiže temperaturu, političari su nehajno konstatovali kako je reč o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "trenutnom refleksu" varljivih raspoloženja i lakonski zaključili da, konačno, izbore odlučuju građani a ne demoskopi; slogan koji rado koriste u iznudici i oskudici argumenata i uverljivijih objašnjenja.
Podatak da je za samo nekoliko meseci u Nemačkoj došlo do osetnog pada poverenja u demokratiju, uneo je dodatnu dramatizaciju. U istraživanju koje je proletos obavljeno po nalogu Evropske unije, Nemci su se još držali "iznad vode". Tada se njihova zemlja na ovom evropskom "rendgenskom snimku" sa 55 procenata onih koji su još verovali u demokratiju, kotirala nešto slabije od (izvorno demokratske) Engleske (60 procenata), ali znatno bolje od (tradicionalno demokratske) Francuske (45 procenata), na listi koju su "otvarali" Danska (93) i Luksemburg (83) a zaključivale Bugarska i Hrvatska, sa gotovo totalnim nepoverenjem (22 odsto). Srbije (odnosno bivše državne zajednice SCG) na toj listi nije bilo.
Nemački alarm je, međutim, samo poslednji u nizu dramatičnih upozorenja da se najbolji od svih loših oblika vladavine, demokratija, suočava sa ozbiljnom krizom i nepredvidivim posledicama.
I ne samo zbog incidentnih slučajeva, koji je prate i opterećuju, iako nisu njeno svojstvo, nego zbog očiglednih tendencija u globalizovanom svetu, koje sve drastičnije menjaju njenu suštinu, udaljavajući je od plebsa i javne scene.
Kad je reč o "incidentnim slučajevima", političkim aferama, korupciji, naslagama političkih laži i olakih obećanja, i oni, dakako, čine svoje, dovodeći povremeno do velikih usijanja i eksplozivnih situacija. Drastičan i svež primer: nesmotreno priznanje mađarskog premijera o (pred)izbornim lažima i obmanama izazvalo je snažnu erupciju gneva i haos na ulicama Budimpešte.
Kršenje tabua u jednom drugom slučaju donelo je poene u javnosti slovačkom premijeru i otkrilo anatomiju odlučivanja u zatvorenim krugovima.
Premijer se javno ispovedio da ga skoro svakodnevno zasipaju primamljivim finansijskim ponudama i saopštio da bi samo u jednom slučaju, da je pristao na neku transakciju (radilo se o prodaji državne firme) i podmićivanje, mogao da obezbedi blagostanje porodici bar u narednih petnaest generacija!
Dramatičnu zabrinutost umnih glava, pri čemu su saglasni i oni, u političkim opredeljenjima gotovo uvek nesaglasni, nepomirljivi Noam Čomski, liberalni Ralf Darendorf i (ultra)konzervativni Peter Kilmanseg, izaziva činjenica da su se centri odlučivanja već uveliko pomerili iz institucija sa demokratskom legitimacijom, u zatvorene i neformalne krugove bez demokratskog pokrića i bilo kakve legitimne kontrole.
Čomski odavno, i dramatično, upozorava na ustoličenje "moderne forme totalitarizma", Darendorf konstatuje da je došlo do "krađe demokratije" i prava na saodlučivanje legitimnih aktera, a Kilmanseg zaključuje da je u toku drastično rastakanje suštine demokratskog načina vladavine.
Dramatična ubrzanja globalizovanog sveta, sa neviđenim i gotovo trenutnim transferom informacija, podataka i novca, često dovode u "cajtnot" i način donošenja odluka, što pogoduje stvaranju nevidljivih, i nekontrolisanih centara (otuđene) moći.
Reka očigledno kreće nekim drugim tokom, i sve upadljivije ostavlja parlamente i druge legalne institucije na sprudu, kao arhaične ikone sa demokratskom legitimacijom bez demokratske suštine i neprikosnovenosti.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 10.11.2006.]
