Izvor: Politika, 12.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uklanjanje korumpiranih sudija
Cilj opšteg izbora sudija jeste da se iz pravosuđa odstrane sudije koje loše rade, koji su nestručni, nesavesni i neefikasni i oni koji su se ogrešili o ljudska prava, kaže pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić
Na reformu pravosuđa čekalo se dugo. Pravosudni sistem u Srbiji nije menjan od 1946. godine. Nijedna vlast posle 2000. godine nije uspela da sprovede reformu iako je set novih zakona postojao. Najnoviji zakoni, o kojima raspravljaju poslanici u Skupštini, veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radikalno menjaju pravosudni sistem u Srbiji. Vlast je odlučna da reformu sprovede u najkraćem mogućem roku, a to znači da će reizbor sudija biti obavljen već sledeće godine, dakle pre 1. januara 2010, kada zakoni stupaju na snagu. Jer, sve mora biti spremno da tog dana „proradi” nova mreža sudova.
Društvo sudija Srbije zamera što je javna rasprava o setu pravosudnih zakona trajala samo jedan dan, uz opasku da je to reforma preko noći, a ukazuje da je reizbor sudija nepotreban i protivustavan zbog načela stalnosti sudijske funkcije.
Nova mreža sudova
Već nedeljama se govori o tome da su novi nazivi sudova samo opravdanje za reizbor i paravan za takozvanu lustraciju. Koliko je tačna ta teza, pitali smo Vojkana Simića, pomoćnika ministra pravde Srbije.
– Apsolutno nije tačna ta teza jer su najpre na sajtu Ministarstva pravde objavljeni svi nacrti seta pravosudnih zakona, među njima i nacrt zakona o sudijama, u kome su postojale odredbe koje uređuju opšti izbor sudija. Novi nazivi sudova nisu „izmišljeni” da bi se pravdao opšti izbor sudija, već da bi se sprovela ideja o novoj mreži sudova – kaže Simić.
Pomoćnik ministra pravde objašnjava za „Politiku” zbog čega je Srbiji neophodna nova mreža sudova, koja podrazumeva, između ostalog, ukidanje 104 opštinska suda odnosno njihovo „pretvaranje” u sudske jedinice.
– Prvi razlog je taj što nejednak raspored predmeta među sudijama ima za posledicu nejednak pristup pravdi građana Srbije. Na primer, Peti opštinski sud u Beogradu ima tri puta manje predmeta nego Prvi i Drugi opštinski sud koji imaju i mnogo složenije predmete. Zato jedan građanin koji se obraća Petom sudu čeka samo mesec dana da se zakaže suđenje ili da ostvari neko pravo, a građanin koji mora doći u Prvi i Drugi sud, jer živi na njihovoj teritoriji, čeka tri meseca – objašnjava Simić.
Dakle, nejednak je položaj sudija, koji rade za istu platu, i nejednak je položaj građana, koji imaju jednako pravo na pravdu.
– Ta razlika se još više produbljuje u sudovima u malim gradovima. Kada počne da funkcioniše nova mreža sudova, ukupna masa predmeta biće jednako raspoređena na ukupan broj sudova i sudskih jedinica. Imaćemo i dovoljan broj sudija iz etničkih manjina. Pri tom nijedan sud neće biti ukinut i građani će dolaziti tamo gde i sada dolaze, u iste sudske zgrade. Sudije i tužioci će putovati službenim automobilima u ta manja mesta, ali će biti smanjena administracija i imaćemo na tome velike uštede – kaže pomoćnik ministra pravde, inače dugogodišnji predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu i sudija parničar.
Pitamo ga da li je za ove temeljne organizacione promene zaista neophodno obaviti i reizbor sudija.
– Stvarni razlog za opšti izbor sudija jeste nezadovoljstvo građana sudijama i efektima njihovog rada. U anketi na sajtu Prvog opštinskog suda u Beogradu možete videti da je 80 odsto građana nezadovoljno radom suda. Cilj opšteg izbora je da se iz pravosuđa odstrane sudije koje loše rade, koji su nestručni, nesavesni i neefikasni i oni koji su se ogrešili o ljudska prava – kaže Simić.
Paranoja oko reizbora
Da li je to moglo da se učini pomoću preciznih zakonskih odredaba o razrešenju sudija, koje već postoje u važećem zakonu?
– To je dobro pitanje. To je moglo tako da bude rešeno, i zbog toga i postoje dva tela – Veliko personalno veće i Nadzorni odbor Vrhovnog suda Srbije, koji su predlagali i odlučivali o razrešenjima sudija, ali oni nisu dali nikakve rezultate. To znači, u prevodu, da sudstvo nije samo sebe pročistilo od sudija koji su kompromitovani. Sudije se pozivaju na ustavno načelo stalnosti sudijske funkcije, ali kod nas postoji i „institucija” stalne neefikasnosti sudstva i to u ovom periodu tranzicije opravdava opšti izbor sudija. To neće vršiti političko telo, kao što je Skupština, nego Visoki savet sudstva u kome većinu čine sudije. Visoki savet sudstva imaće odgovornost za izbor sudija koji će ostati u sudstvu i tu nema mesta za strah od politizacije. Samo od članova Visokog saveta pravosuđa zavisi da li će odoleti pritiscima i da li će biti jedinstveni i nema potrebe da se stvara sva ta paranoja oko reizbora – kategoričan je Vojkan Simić.
Visoki savet sudstva predstavljaće vrhovnog garanta sudske nezavisnosti, rečeno je juče u Skupštini Srbije. Treba, međutim, pojasniti kako će biti birani članovi tog saveta.
– Postojaće prvi i drugi sastav Visokog saveta sudstva. Prvi sastav, koji će tokom sledeće godine sprovesti opšti izbor sudija, predložiće postojeći Visoki savet pravosuđa (VSP), a tom telu će kandidate za prvi sastav VSS predložiti kolegijumi sudova u svim instancama. Dakle, predlozi će ići iz baze, iz sudstva, a onda će VSP odabrati članove VSS među predloženim kandidatima. Drugi sastav, koji će raditi od početka 2010. godine, biće izabran na drugačiji način. Rokovi su kratki zbog kritika Saveta Evrope da se kasni sa reformom, a stanje u pravosuđu je katastrofalno loše. Ove izmene su sada veoma radikalne, nisu kozmetičke.
Hiljade ljudi konkurisaće sledeće godine za sudijske funkcije. Osim sadašnjih sudija, biće i mnogo novih kandidata. To je ogroman posao za Visoki savet sudstva.
– Jeste obiman posao, ogromna papirologija, ali imaćemo posebne službe i komisije, obezbedili smo logistiku za taj posao – kaže Vojkan Simić.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 13/11/2008]
