Izvor: Politika, 14.Feb.2013, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukinuti proviziju na humanost (3)

Kada je „Politika” započela akciju da se uplate novca za humanitarne akcije oslobode provizije, ni slutili nismo do kakvih ćemo saznanja i usputnih otkrića doći. Podsećanja radi za one koji danas prvi put čitaju naše novine, pisali smo o iskustvu jednog našeg čoveka koji je hteo u Banjaluku, porodici pokojne Jelene Trikić (30)iz Prijedora, koja je odbila lečenje jakim citostaticima tumora na mozgu kako bi postala majka i iza koje je ostao sin Nikola, da pošalje jedinih 70 evra uštede. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nije ih poslao, jer mu je jedna banka za tu usluga tražila 40 evra.

Ovo je već treći dan da „Politika” piše i vodi akciju ne bi li se Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Udruženje banaka Srbije, pa i same poslovne banke, same za sebe, priključile našem pozivu – oslobodimo humanitarne uplate provizije. Svejedno gde ih slali – u svet ili kod kuće.

Odjeka, nažalost, još nema. Kucamo na zatvorena vrata. Oni koji imaju mogućnost na „izađu” na naš sajt i da pročitaju reagovanja naših čitalaca – biće svesni u šta smo dirnuli.

I sada, mada profesionalno i zanatski neuobičajeno, krećemo s vešću. Juče smo doznali da ni Crveni krst Srbije za svoje devizne uplate nije oslobođen plaćanja provizije. Tačno 11. marta biće dve godine od cunamija (ogromnog morskog talasa koji je na pučini izazvao zemljotres) koji je u japanskom gradu Fukušimi i okolini odneo 19.294 žrtve pričinivši neviđena razaranja i štete.

Crveni krst Srbije je pokrenuo akciju pomoći prijateljskom Japanu od koga smo pre, ali i posle toga, dobili na stotine miliona dolara i evra raznovrsne pomoći. Mesecima su građani i institucije Srbije sakupljali dinar po dinar sakupivši nešto više od dva miliona dolara. Simbolično u odnosu na ono što smo dobili od Japana. Ali, to je to. Više nismo smogli. I znate li šta se dogodilo? Pogađate.

Jedna naša banka, kako nam je posvedočeno u CKS, odrekla se troškova konverzije dinara u odgovarajuću valutu i provizije za uplatu na japanski račun kao svoj prilog celokupnoj humanitarnoj akciji. Šta to govori? Da je u pitanju diskreciono pravo šefova banaka da se u takvim i sličnim okolnostima odreknu delića od svoje uobičajene zarade.

I šta ovaj još primer govori? Da naša, „Politikina”, akcija ima smisla. Ona treba da pokrene, kako bi se to u socrealističkom jeziku reklo, širu društveni akciju – da se takve i slične humanitarne uplate oslobode svake vrste troška, jer je s etičke, ljudske, pa i poslovne strane, nemoralno zarađivati na nečijoj pukoj želji da drugome u nevolji – pomogne.

I ništa više od toga. P(r)ozvani još ćute. Mi nećemo.

Slobodan Kostić

objavljeno: 15.02.2013.

Nastavak na Politika...