Izvor: RTS, 04.Jan.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukinuta presuda generalu Trifunoviću
Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu generalu JNA Vladimiru Trifunoviću, koji je osuđen zbog toga što je 1991. godine, posle višednevne opsade i oružanih sukoba sa hrvatskim snagama, povukao i spasao živote oko 250 vojnika iz kasarne u Varaždinu.
Predmet je vraćen prvostepenom sudu na novo odlučivanje, jer se - kako je naveo Vrhovni sud Srbije - pojavila znatna sumnja u pogledu činjenica koje su utvrđene presudama vojnih sudova.
Time je otvorena mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potpune rehabilitacije generala Trifunovića, koji je istovremeno u Hrvatskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zločina, a 1996. godine, odlukom tadašnjeg predsednika SRJ Zorana Lilića, aboliran.
To je početak procesa rehabilitacije, nadamo se da će uskoro biti završen odgovarajućom odlukom pravosudnih organa kojom će generalu biti konačno utvrđena nevinost, rekao je za RTS njegov advokat Vladimir Đerić.
General je do ove odluke bio osuđen, ali je bio aboliran. Danas je nevin čovek, ali optužnica protiv njega i dalje stoji. VSS je odredio novo suđenje, i mi ćemo videti kakav će biti stav Tužilaštva koje će morati ponovo da pogleda optužnicu i da zauzme stav, kaže Đerić.
Slučaj generala, kaže naš sagovornik, nije samo lična nepravda. To je slučaj koji pokazuje svu apsurdnost rata koji je vođen devedesetih, jer su oficiri (još četvorica pored generala Trifunovića) osuđeni pošto su izvukli svoje vojnike iz bezizlazne situacije, a nisu upotrebili vojnu silu da razore Varaždin.
Hrvatska je pak osudila genrala - zbog razaranja Varaždina!
Osuđen je dakle na obe strane za potpuno različite stvari. I to je apsurd cele situacije. General Trifunović je tragičan lik, u tri države bivše SFRJ je osuđen ili krivično gonjen. Nadam se da će na kraju razu pobediti na svim stranama i da će Trifunović uskoro biti kod nas rehabilitovan, a u Hrvatskoj oslobođen optužbi, kaže Đerić za RTS.
Trifunović: Sve sam radio u skladu sa vojničkom etikom
U intervjuu za Radio-televiziju Srbije, general Trifunović je naveo da očekuje da će se slučaj konačno razrešiti do kraja.
"Imao sam na umu da mora doći taj dan i drago mi je što je sve ovo počelo da se odmotava i očekujem da se razreši do kraja. Kad se sve ovo završi, tražiću punu rehabilitaciju i da država prizna svoju grešku, a institucije da nadoknade sve što sam izgubio za ovo vreme", rekao je Trifunović.
General je dodao i da se oseća bolje, jer ga je pravda uočila.
"Jedem se zbog toga što se politika umešala u sve to i što ljudi koji su tada odlučivali i u državi, u sudu i u vojsci kao da ništa nisu razumeli", rekao je Trifunović.
General Trifunović je istakao da je u takvoj situaciji osnovno bilo da progone i unište njega i njegovu porodicu.
"Ja sam od prvog dana njima rekao da to ne rade, jer sam se osećao kao nevin čovek i znao sam da će se dokazati da sam uradio pravu stvar u skladu sa borbenom situacijom, u skladu sa vojničkom etikom i u skladu sa svešću komandanta koji ozbiljno obavlja svoj posao", rekao je Trifunović .
Hronologija srpske afere Drajfus
Trifunović je oficir bivše JNA kome su za isti događaj sudili u tri međusobno zaraćene države.
U Beogradu su ga osudili prvo na 11, a zatim na sedam godina zatvora, jer se 1991. u Varaždinu navodno nije dovoljno borio i imao je više mrtvih vojnika u jedinici kojom je komandovao!
Sud u Varaždinu ga je, mežutim, osudio na 15 godina zatvora kao ratnog zločinca, jer se borio protiv hrvatske paravojske. Optužen je i u Murskoj Soboti za učešće u tzv. slovenačkom ratu.
General Vladimir Trifunović je u septembru 1991. godine odbio da žrtvuje živote svojih oko 250 vojnika i tako postao "trostruki zločinac" kojeg je nekadašnja opozicija proglašavala za "srpskog Drajfusa".
U Varaždinu je sa svojim vojnicima bio ostavljen na cedilu od strane Vrhovne vojne komande (to su svojevremeno potvrdili i čelni ljudi JNA iz tog vremena, generali Veljko Kadijević i Blagoje Adžić) i da je u tom trenutku doneo jedinu moguću vojničku i ljudsku odluku - pokušao da spase živote svojih vojnika.
Tim veštaka zaključio je da je Trifunović, mada za to nije imao naredbu, trebalo da povuče svoje snage snage iz Varaždina, ali i da angažuje "srpsko ljudstvo partizanske divizije iz Bjelovara" i iskoristi vatrenu nadmoć.
"Trifunoviću je prigovoreno što nije jedinice povukao jugoistočno i severozapadno od Varaždina i tukao po gradu. Varaždin je trebalo pretvoriti u Vukovar, možda i s težim posledicama. Najviše mu se prigovarao što nije prihvatio dopunu jedinica paravojskom. U Vukovaru se videlo što bi to značilo", objasnio je njegov tadašnji advokat Branko Stanić.
Često su se čule teze da je Trifunović predajom Varaždinskog korpusa omogućio hrvatskoj strani da za vreme rata dođe do nekoliko desetina tenkova što je kasnije iskorišćeno za ubijanje srpskog življa u Hrvatskoj.
To je ponavljao i bivši načelnik generalštaba Momčilo Perišić, koga Trifunovićevi branioci opisuju kao čoveka koji je svojevremeno bitno uticao da se komandantu Varaždinskog korpusa zalepi žig "izdajnika".
Na suđenju generalu Trifunoviću i oficirima Popovu i Raduškom mnogo puta je ponovljeno da su ti tenkovi bez posada obučenih da njima upravljaju bili najobičnija gvožđurija. A upravo odlukama Vrhovne komande Varaždinski korpus je uoči rata ostao bez dovoljno obučenih vojnika.
.jpg)
