Izvor: RTS, 13.Feb.2009, 16:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukinut depozit za devizne kredite
Srbiji potrebna hitna revizija makroekonomske politike. Smisao aranžmana s MMF-om nije da "puni" budžet već predstavlja "ključ" za nove kredite kako od Svetske banke, tako i od EU, istakao guverner NBS Radovan Jelašić. Ukinut depozit za podizanje deviznih kredita.
Srbiji je potrebna hitna revizija makroekonomske politike jer ekonomska kretanja jasno odstupaju od ključnih pretpostavki na kojima je baziran budžet za 2009. godinu i aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izjavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Jelašić je rekao da jedino cena dinarskih kredita odslikava realnost ekonomskih uslova u Srbiji i upozorio građane da zaduživanje u stranoj valuti uključuje dodatni kursni rizik dodavši da kredit koji na prvi pogled izgleda jeftiniji može da "ispadne skup" zavisno od kretanje kursa i da svaki građanin sam snosi odgovornost za svoje odluke.
Kod hipotekarnih kredita, gde nema dinarske alternative, prilikom zaduživanja u evrima, treba voditi računa da mesečna rata po mogućnosti bude i niža od propisanih 50 odsto zarade, dodao je Jelašić.
Jelašić je naglasio da je potrebno hitno smanjenje obima i promena strukture javne potrošnje, kao i povećanje fiskalnih prihoda da bi se budžetski deficit održao na prihvatljivom nivou od 1,75 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Guverner NBS je na konferenciji za novinare istakao da je traženje novog programa sa dodatnim sredstvima od MMF-a potvrda da je neophodno revidirati makroekonomsku politiku i ukazao da će jedna od glavnih tema razgovora sa misijom MMF, čiji dolazak u Srbiju se očekuje početkom marta, biti upravo koliko i na kojim stavkama će se smanjiti rashodi i kako povećati prihode.
"Kada će doći misija MMF, zavisi isključivo od nas, pošto njeno pozivanje odražava spremnost Srbije da preduzme dodatne mere radi postizanja novog makroekonomskog balansa u vreme manjih prihoda i manjeg priliva kapitala", naveo je Jelašić.
Guverner NBS je istakao da aranžman sa MMF-om ne služi da "puni" budžet već predstavlja "ključ" za nove kredite kako od Svetske banke, tako i od EU i dodao da glavni cilj programa sa MMF-om nije zaduživanje već prilagođavanje makroekonomske politike.
"Kreditna linija od MMF-a je kao odobreni minus - koristi se samo kad je potrebno", ukazao je guverner naglasivši da je prerano govoriti koliko bi sredstava trebalo "povući" od MMF-a, kao i da je za budžet važnije u kojoj meri će taj aranžman, koji više neće biti "iz predostrožnosti", otvoriti mogućnosti za dodatno zaduživanje kod institucija kod kojih se Srbija može zadužiti po uslovima povoljnijih od tržišnih.
Jelašić je rekao da je potrebno i da Vlada omogući dodatni prostor za povećanje kapitalnih izdataka, što bi doprinelo povećanju investicione tražnje uz smanjenje pritiska na trgovinski bilans i inflaciju.
Ukinut depozit za podizanje deviznih kredita
Narodna banka Srbije odlučila je da banke oslobodi obaveze da za podizanje kredita od građana zahtevaju polaganje depozita od 30 odsto iznosa kredita, izjavio je guverner Radovan Jelašić.
Jelašić je na konferenciji za novinare podsetio da ta obaveza do sada nije ni postojala za podizanje stambenih i dinarskih kredita, kao i obaveze po kreditnim karticama.
Guverner Jelašić je istakao da je NBS procenila da u postojećim makroekonomskim uslovima više nema potrebe za dosadašnjim nivoom restriktivnosti pošto se očekuje da će i banke u novim uslovima biti restriktivnije, ali i da će građani biti stroži prema sebi pri donošenju odluke da podignu kredit.
Donete su i odluke da limit za bruto plasmane stanovništvu bude povećan sa 150 na 200 odsto osnovnog kapitala banke, kao i da zaduživanje banaka u inostranstvu, napravljeno od 1. oktobra prošle do kraja ove godine, bude trajno izuzeto iz obračuna devizne rezerve, naveo je Jelašić.
Guverner je ukazao i da je odlučeno da se osnovica za obračun obavezne rezerve može umanjiti za iznos kredita, odobren u skladu sa programom Vlade Srbije i to za privredu, za kredite za investicije od 17 milijardi dinara, i za stanovništvo, za potrošačke kredite od 20 milijardi dinara.
