Izvor: Politika, 31.Mar.2013, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukidanje naknade briše i do 10 odsto gradskih prihoda
Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta biće integrisana u porez na imovinu, što će lokalne vlasti ostaviti bez novca neophodnog za razvoj
Izmene Zakona o porezu na imovinu, koje će se polovinom aprila naći pred poslanicima republičke skupštine, ostaviće budžet Beograda bez devet milijardi dinara, što je za gotovo 50 odsto veća svota od one koju grad mora da plati iduće godine na ime kredita, upozoravaju u upravi prestonice.
Tih devet milijardi dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grad ubira na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja se, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, mora ukinuti do 31. decembra ove godine, odnosno trebalo bi da postane deo poreza na imovinu.
Drastičnog smanjenja prihoda, i do 10 odsto, koliki procenat lokalnih kasa je do sada punila naknada za korišćenje zemljišta, pribojavaju se i u Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO).
Za građane-vlasnike stanova transformacija naknade neće značiti dodatno opterećenje kućnog budžeta, veruju u Ministarstvu finansija, koje priprema izmene Zakona o porezu na imovinu, i u SKGO. Ali, kako tvrde u beogradskoj upravi, žitelji će ostati siromašniji za nove škole, domove zdravlja, obdaništa...
– Ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta je veliki udar na budžet zato što smo novac stečen na taj način ulagali u razvoj grada. Nismo očekivali da će novi zakon o naknadama, koji pozdravljam, staviti van snage komunalnu naknadu, predviđenu Zakonom o komunalnim delatnostima, koja je trebalo da nadomesti deo naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Računali smo da će ta komunalna naknada i porez na imovinu pokriti ukidanje naknade za korišćenje zemljišta – upozorava Renata Milić-Radujko, sekretarka za finansije Beograda, i dodaje da je grad u ovoj godini već izgubio oko tri milijarde dinara zato što je republika ukinula sedam komunalnih taksi i tri naknade.
Novi zakon o porezu na imovinu se kroji tako da gubici lokalnih budžeta zbog ukidanja naknade za korišćenje budu što manji. Namera je da se ukine sadašnja diskriminacija firmi u odnosu na građane, kaže Milica Bisić, savetnica u Ministarstvu finansija i član radne grupe za izmene Zakona o porezu na imovinu.
Problem sa naknadom za korišćenje je, tvrdi ona, to što su lokalne samouprave utvrđivale njenu visinu prema sopstvenoj proceni toga koliko obveznik ima novca i koliko bi mogao da plati. Zato visina naknade od grada do grada varira i do 1.000 puta.
Pošto ujednačenog kriterijuma nema, ona može, hipotetički, u Kruševcu da iznosi dinar a u Beogradu hiljadu dinara. Unutar nekih gradova ta razlika je između 100 i 400 puta.
– Zbog tako velikih odstupanja ne može se očekivati da će posle izmena zakona svaka opština i dalje imati isti prihod. Ali neke opštine, one koje nisu naplaćivale ogromne iznose za naknadu, biće u boljoj situaciji – kaže Bisićeva.
Lokalne samouprave su naknadom za korišćenje građevinskog zemljišta, bez obzira na to koliko se ona činila previsokom, samo kompenzirale gubitak nastao zbog preniskog poreza na imovinu, kaže Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i predsednik opštine Paraćin. Jer, tvrdi on, preduzeća kroz poslovne knjige umanjuju vrednost imovine i na nju plaćaju porez koji je mnogo niži od realnog.
– U Paraćinu postoji firma čija je imovina vredna 600.000 evra, a porez na nju plaćaju čak i nešto manje nego vlasnik prosečne kuće. Za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, međutim, to preduzeće sada mora da izdvoji 100.000 dinara. Zahvaljujući tome, oni u zbiru naposletku plate koliko bi trebalo, kada bi vrednost svoje imovine ispravno zaveli i na nju platili odgovarajući porez – navodi Paunović.
Ne može se reći da firme namerno potcenjuju vrednost svoje imovine da bi na nju plaćale manji porez, kaže Bisićeva. Vrednost objekata s godinama opada, jer je, po trenutno važećim propisima, poreska osnovica definisana kao sadašnja knjigovodstvena vrednost, tako da se u nju mora uračunati i amortizacija, podseća ona.
Tako posmatrano, vrednost neke starije zgrade na Terazijama samo bi se smanjivala dok njena tržišna vrednost u stvarnosti raste, ističe Paunović.
– U drugim zemljama lokalne samouprave polovinu svog budžeta ubiraju od poreza na imovinu. To postižu tako što imaju specijalizovane procenitelje za stambene i poslovne objekte i razne vrste opreme, koji svakoj imovini precizno utvrde vrednost. Onda poreznici u tim državama od realne tržišne vrednosti nepokretnosti uzimaju tri odsto. Mi specijalne procenitelje nemamo nego se vrednost imovine snižava u knjigama, da bismo potom od tog srezanog iznosa naplatili, kako propisuje zakon, svega 0,4 odsto vrednosti. Verujem da ni nove izmene Zakona o porezu na imovinu, kakve god da budu, neće to ispraviti i da će lokalni budžeti dosta izgubiti – objašnjava Paunović.
Bojazan lokalnih samouprava da će njihove kase biti desetkovane ukidanjem naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, ocenjuje Bisićeva, preuranjena je i zato što su one preko Stalne konferencije gradova i opština uključene u rad na izmenama Zakona o porezu na imovinu. Nova verzija tog akta primenjivaće se od 1. januara sledeće godine.
Manje komunalnih usluga
Razloga za zabrinutost zbog ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, kaže Saša Paunović, ima i zato što su je opštine razrezivale tako da pokriju komunalne usluge koje nisu mogli da namire direktno od građana, jer za njih nema pojedinačnog korisnika.
– To su usluge poput održavanje parkova, prskanje komaraca, čišćenje javnih površina... Nije reč o klasičnim komunalnim uslugama, poput iznošenja smeća, koje može da se fakturišete direktno domaćinstvu, ali od njih koristi imaju svi. Ukidanje naknade biće problem, na primer, za žitelje nekog paraćinskog sela u kojem žele da im se ulice peru i da na banderama imaju po dve sijalice. Oni će možda i biti spremni da za to daju novac, ali bez naknade nemamo načina da im tu uslugu naplatimo i pružimo – ističe Paunović.
Porez trošen na plate i reprezentaciju
Za razliku od lokalnih samouprava, privrednici se plaše da će porez na imovinu, nakon što u njega bude unesena i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, postati previsok. Ako se to desi, mnoge firme koje su vlasnici objekata možda će morati da ih prodaju, jer neće imati dovoljno novca da podmiruju taj namet, kažu u Udruženju poslodavaca Srbije (UPS).
Zakupci poslovnih lokala, pribojavaju se u udruženju, biće prinuđeni da traže nove prostorije, pošto će im porasti mesečni račun za najam, preko kojeg će gazda zgrade pokušati da nadoknadi svoj trošak za porez.
– Istinita je tvrdnja Stalne konferencije gradova i opština da knjigovodstvena vrednost imovine, na osnovu koje se određuje visina poreza, ne odgovara njenoj realnoj vrednosti. Ali, lokalne samouprave bahato zacenjuju porez na imovinu a naročito su bile bezobzirne u izbornim godinama, kada su i taj namet i firmarine drastično povisivali kako bi napunili budžete. Ni prigovor da im je taj novac neophodan za razvoj grada ne stoji, jer vlasti u mnogim opštinama su svojim sredstvima nesavesno gazdovale, trošeći više na sopstvene plate i reprezentaciju nego na ulaganja – navodi Dragoljub Rajić iz UPS-a.
Kako će posle izmena zakona biti određivana visina poreza na imovinu, ne znaju ni u UPS-u, ali im smeta to što u Srbiji nikada nije ozbiljno analizirano kako se oporezuje imovina firmi.
– Potrebno je uvesti stimulativne mere, odnosno poreske olakšice za preduzeća koja su u proizvodnom sektoru, za one koji su važni za egzistenciju nekog grada, ali i za vlasnike malih radnji – kaže Rajić.
Daliborka Mučibabić, Vladimir Vukasović
objavljeno: 31/03/2013
