Izvor: RTS, 07.Avg.2012, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukidanje ili reforma agencija?
U Srbiji postoji oko 160 državnih agencija, koje se finansiraju iz sopstvenih prihoda, zahvaljujući fiskalnim i parafiskalnim nametima. Pitanje je koje agencije treba reformisati, a koje ukinuti.
I pre nego što su formirale vladu, stranke vladajuće većine najavljivale su štednju na svim nivoima. Tako bi, među prvima, na udaru trebalo da budu razne agencije, po čijem smo broju rekorderi u Evropi.
Agencije, fondovi, direkcije se u najvećem broju slučajeva finansiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz sopstvenih prihoda, zahvaljujući fiskalnim i parafiskalnim nametima.
Međutim, njihove prihode i rashode najčešće niko ne kontroliše. Teško je čak doći i do tačnog broja takvih institucija; prema podacima Fiskalnog saveta ima ih oko 160, a pitanje je koje treba ukinuti.
"Spisak je duži, međutim, ne želimo sa njima da licitiramo dok nemamo kompletan spisak, jer će ukidanje tih agencija uslediti kao rezultat analize njihove svrsishodnosti i ukidanje nekih parafiskalnih nameta i taksi koje su one naplaćivale", kaže ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Raznorazne agencije osnivane su kroz veliki broj sistemskih zakona, neke nastaju u procesu pridruživanja, a neke i kao rezultat projekata koje je finansirala Evropska unija.
Problem je što se nije se vodilo računa o tome da li im se nadležnosti poklapaju, pa tako danas imamo agenciju, direkciju i fond za zaštitu životne sredine.
"Kod nuklearne energije ili jonizujućeg zračenja imate Agenciju za jonizujuće zračenje, Nuklearne objekte Srbije, nekoliko osnovanih entiteta koji se bave sličnim ili istim nadležnostima, a svi se finansiraju tako što generišu određene naknade odnosno namete", kaže Milan Simić iz Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj.
Simić tvrdi da je problem u činjenici da se ti nameti, koji su pre svega na privredi i građanima iz kojih se agencije finansiraju, bez ikakve kontrole budžeta i bez ikakve kontrole izvršne vlasti i državne uprave.
Međutim ima i onih nezavisnih regulatornih tela čiji je rad pod stalnom lupom države, građana i stranih institucija. Poput agencija za borbu protiv korupcije i restituciju.
"Što se tiče agencije za restituciju, mislim da ona treba da ostane zbog interesa građana, a i interesa države. Postupak restitucije jako je rizičan, traži veliku stručnost i ako se ne bi kontrolisao na odgovarajući način, problemi bi bili mnogo veći od uštede koju bismo ostvarili njenim ukidanjem", ističe direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Za početak, iz Ministarstva finansija i privrede najavljuju da će, u okviru svog ministarstva, ukinuti Devizni inspektorat - jer prestaje da važi Zakon o deviznom poslovanju. Zaposleni iz te institucije biće prebačeni u Poresku upravu, koja će takođe biti reformisana.
