Izvor: Blic, 11.Avg.2014, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukažite im na opasnost, i ne paničite
Rečenica unesrećenog Tijaninog oca „Čuvajte svoju decu“ odzvanja mi u glavi. Šta da uradim, kako da je sačuvam. Tijana je primer da to može svakome da se desi. Hvata me panika kada mi dete izađe iz kuće.
Tako priča Beograđanka M. L, majka dvanaestogodišnje devojčice, u strahu posle surovog ubistva petnaestogodišnje Tijane Jurić.
Taj tragični događaj trebalo bi da dovede do veće opreznosti i veće roditeljske kontrole dece s kim su, gde se kreću, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali i reakcije društva kroz prevenciju ali i strožu kaznenu politiku, savetuju ugledni psiholozi. Roditelji u strahu da i njihovo dete može postati žrtva, sigurno će bar smanjiti dečje izlaske, smatra psiholog Milena Oparnica.
- Normalno je zbijati redove posle jednog ovakvog događaja, ali će i to trajati samo neko vreme. Roditelji dečaka posebno treba da s njima puno razgovaraju o ponašanju, ali i tome da treba da brinu o devojčicama. Previše roditeljske panike, međutim, stvorilo bi fobiju kod dece. Treba ih učiti da budu u društvu, da noću ne idu sami. Mere predostrožnosti moraju biti racionalne, ništa što vodi nerazumnoj paranoji - naglašava Oparnica.
Abeceda prevencije ekscesnih dešavanja
Da mladi idu u grupama Da mladići prate devojke Da devojke ne idu same ulicama Da maloletnici ne budu posle ponoći na ulici Policija da proverava mlade na ulici Da izbegavaju mračne delove grada
Kriminolog Dobrivoje Radovanović smatra da je previše takozvanog uličnog nasilja i kriminala po klubovima, splavovima i drugim mestima i da decu treba čuvati od takvih sredina.
- Roditelji maloletne dece moraju da znaju gde im se deca kreću, moraju da kontrolišu da li se deca pridržavaju dogovora javljanja, mesta gde idu, društva s kojim su. Nužno je, mada teško sprovesti, zabraniti im korišćenje alkohola i droga, jer su oni najčešći uzrok devijantnih ponašanja. Očevi moraju da razgovaraju sa sinovima, sportski treneri i drugi autoriteti o poštovanju ličnosti, pre svega slabijeg pola. Mislim da bi to smanjilo verovatnoću činjenja dela među klincima - poručuje Radovanović.
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da decu treba savetovati da se ne osame, da paze kuda se kreću i gde izlaze, da ne ostaju previše kasno, pa možda i da imaju neku zaštitu kod sebe.
- Posle ovakvih događaja potrebno je da čovek bude oprezan, da se deci ukaže na opasnost, da im se objasni da nisu svi ljudi dobri, da postoje oni koji imaju lošu nameru. U prilikama kada su zajedno sa decom, kada primete nešto sumnjivo, da objasne deci da iza nekog naglašenog ljubaznog ponašanja, nuđenja bombona i čokolada može da stoji zla namera. Dete, međutim, ne treba da odrasta uz misli da su svi ljudi loši i da će ih ubiti. Roditeljska panika, ako dovede do ograničenja slobode dece može da ima kontraefekat - upozorava Trebješanin.
Profesorka dr Jelena Vlajković, psiholog, poručuje da oprez ne podrazumeva da deca budu zaključana.
- Deca moraju da se javljaju roditeljima gde su, kuda idu, s kim su. Ne treba stvarati paniku, ali treba davati konkretne savete da izbegavaju mračne ulice, da se ne vraćaju sami noću, da idu u grupi, možda ih poslati i na kurs samozaštite - naglašava dr Jelena Vlajković.
Emocionalna tupost moguć uzrok
Psiholog Milena Oparnica kaže da je nastupila velika otuđenost, emocionalna tupost, bez altruizma i empatije.
- Usmereni smo samo na zadovoljavanje naših narcističkih potreba, a egoizam treba da prevaziđe i dete od sedam godina. Da je Tijanin ubica imao zdravo samoljublje, da je imao empatije, ne bi ovo uradio - kaže Oparnica.
Prevencija podrazumeva sistemske izmene
- Ovo nije prvi slučaj da se ovakav zločin dešava, ali je drastičan. Ni u ranijim slučajevima nismo ništa preduzimali, a prevencija bi podrazumevala sistemske izmene, seksualno vaspitanje još na mlađem uzrastu, naročito da se dečacima skreće pažnja na nagon koji postoji. Neophodno je mnogo razgovora roditelja sa decom, nastavnih sadržaja na tu temu, kao i terapeutskih zajednica za mladiće koji imaju poremećaj seksualnog nagona - savetuje prof. Radovanović.
Pooštriti kaznenu politiku
- Nisam za prizivanje smrtne kazne, ali mislim da bi trebalo razmisliti da u zakonu postoji kazna doživotnim zatvorom, da ne postoji pomilovanje za takvog zločinca. Možda bi i u školama trebalo uvesti borilačku veštinu, jer je nasilje postalo svakodnevna činjenica, nema filma, pa ni igrice bez nasilja. Treba naučiti da se živi u ovom svetu - smatra prof. Jelena Vlajković.
Najčitanije SADA:
