Izvor: Blic, 28.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhvatite ritam sna
Uhvatite ritam sna
Iako zeva i jedva stoji na nogama, umesto da ode da spava, vaše dete nastavlja da igra igrice na kompjuteru, gleda TV... Normalno je da narednog jutra ne može da ustane - tinejdžerima je teško to da učine i oko podneva. Tokom raspusta ste to mogli da tolerišete, ali sada treba da se vrati na ritam koga će morati da se pridržava kad počne nastava.
Da bi dete moglo lepo da uči i lepo da spava, treba da izbegava sve što razdražuje. Takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne treba da uči noću - tada učenje ionako nije naročito efikasno. Važno je i da se bavi sportom, a vi se pobrinite da unosi dovoljno tzv. sporih šećera (testenina) i vitamina (voće). A da li treba terati đaka da duže spava?
- Ne, zato što se sa ulaskom u pubertet fiziološki ritam menja - kaže dr Mari-Žozef Šalamel, poznati francuski pedijatar i specijalista za dečji san. - San, koji je u detinjstvu bio dubok, postaje mnogo lakši. Posle 12. rođendana vreme spavanja se u proseku skraćuje za dva sata. Ali, potreba za odmorom se ne smanjuje. Naprotiv, povećava se zbog burnih promena kroz koje organizam prolazi u pubertetu. Zato se adolescentima dešava da zaspe u toku dana i često im je teško da se koncentrišu na časovima ili dok uče.
Idealno bi bilo da otkrijete kojoj grupi 'spavača' pripada vaše dete. Nekima je dovoljno samo šest do sedam sati sna dnevno, dok je drugim potrebno deset i više. Dr Šalamel smatra da propušten san ne može da se nadoknadi preko vikenda. Mnoga deca vikendom zbilja spavaju do podne, ali to ne znači da se bude odmorni i puni snage.
- San ne može da se uskladišti - objašnjava ona. - Još gore, kasno ustajanje još više remeti ritam i povećava rizik od nesanice, što znači da ništa ne rešava. Idealno bi bilo da dete ima isti ritam spavanja preko cele nedelje. Što se tiče popodnevnog odmora, za dete osnovnoškolskog uzrasta dovoljno je da prilegne 15 minuta, pa da se oseća kao preporođeno i da se pritom ne izloži opasnosti da narednu noć provede prevrćući se po krevetu. CDC/GB Šta škodi uveče
Spavanje sigurno nije među dečjim prioritetima - većina dece smatra da je to gubljenje vremena. Naravno, nije tako. Stres koji se gomila tokom dana može uveče da izazove anksioznost, zbog koje ne mogu da zaspe. Idealno bi bilo da se uveče bave onim što smiruje: razgovor s roditeljima ili drugovima, crtanje, muzika, svemu onome što može polako da uvede u san. Veče će tako postati period oslobađanja od napetosti koja se gomila tokom dana. Više sna - veća pamet
Evo novog oružja koje će vam pomoći da vaše male vragolane ranije oterate u krevet. Naučnici su ustanovili da duži san za sat vremena dnevno može znatno da poveća đačke moždane sposobnosti. Psiholozi sa Univerziteta u Tel Avivu testirali su intelektualne sposobnosti 80 dece stare od osam do 11 godina, zatim su im tri uzastopne noći za sat produžili, odnosno smanjili dužinu sna, pa ih ponovo testirali. Ona deca koji su duže spavala imala su mnogo bolje rezultate.
- Možemo sa sigurnošću da pretpostavimo da su mnoga deca hronično neispavana - kaže dr Avi Sadeh. - Naša ispitivanja pokazuju da čak i umerene promene u dužini sna imaju primetne značajne posledice. CDC/JS Gazirano škodi
Dr Čarls Polak sa Univerziteta Ohajo ispitao je oko 200 tinejdžera (14-16) i ustanovio da gazirana pića ometaju njihov san i da su deca zbog toga umorna celog dana. Tokom dve nedelje ispitivan je dnevni unos hrane i pića koja sadrže kofein i praćen noćni san dece. Otkriveno je da je prosečan unos kofeina iznosi 63 mg, koliko sadrži pola šolje kafe.
Dečaci su unosili 70 mg, a devojčice 55 mg. Tinejdžeri koji su unosili veće količine kofeina imali su poremećen noćni san - češće su se budili i manje su spavali, a osećali su i veći zamor tokom dana.
Dr Polak smatra da treba zabraniti prodaju gaziranih pića u školama i da proizvođači treba da smanje količinu kofeina u svojim proizvodima. CDC/SK Čemu služi spavanje? Da se poraste
U snu organizam luči razne hormone, uključujući i hormon rasta. Spavanje je, dakle, od ključnog značaja u detinjstvu, a naročito u preadolescentskom periodu, kad se najviše raste. Da se pobedi stres
Rano ujutru organizam luči kortizol, hormon koji mu pomaže da se bori protiv stresa. Osim toga, san ima značajnu ulogu i u zaštiti organizma od infekcija. Da se bolje pamti
San omogućava mozgu da se odmori, ali i da zabeleži informacije prikupljene tokom dana.
