Izvor: Blic, 21.Sep.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhodani mehanizmi
Sve se već na istovetan način toliko ponavlja da liči na primenu lekcije iz nekog udžbenika o savremenom ratovanju, bolje reći korišćenju plodova ratovanja.
Počinje se obično od ugroženih ljudskih prava. Od potrebe da se građani zaštite od diktatora koji satire sopstveni narod. Pošto se kod nadležnih međunarodnih institucija za takvu - načelno nespornu - obavezu pribavi pravni legitimitet, otvara se put za drugu fazu: uništenje, prevashodno iz vazduha, represivnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aparata na smrt osuđenog režima. Ako taj režim, kojim slučajem, ima pristalice van vojske i policije, među običnim narodom, njihovo - takođe fizičko uništenje - proglašava se „kolateralnom štetom".
Kada se taj posao završi, naoružavaju se podobni štićenici koji se, glete čuda, od nezaštićenih, mirnih demonstranata, preko noći preobražavaju u do zuba naoružane vojnike, često osvetnički i razbojnički raspoložene. Dolazimo, tako, do treće faze u kojoj se - udruženim snagama iz vazduha i sa zemlje - otvara lov na preostale pristalice srušenog režima.
Na žalost kreatora već uhodanog mehanizma, još nije pronađen način da se statistika preobrati u korist pobednika, jer okrutni numerički podaci neumoljivo pokazuju da broj nevinih žrtava u velikim razaranjima i masovnim pogibijama daleko nadmašuje prvobitan broj stradalih koji je poslužio kao opravdanje za akciju.
Ali, šta da se radi? Za uvođenje demokratije neophodne su žrtve. Koga, uostalom, briga za tuđa stradanja, što se već ne može reći za domaće troškove. I za ove poslednje, uostalom, postoji uteha koju su - u slučaju Libije - „saveznički" ministri cinično opisali kao „ulaganje u budućnost". Sve će to, drugim rečima, „narod pozlatiti" dopuštajući „nesebičnim prijateljima" nesmetani prilaz investicionom fondu i povlašćenim ugovorima za korišćenje nafte.
