Izvor: RTS, 15.Sep.2009, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšeni Albanci zbog rušenja manastira
Kosovska policija uhapsila šestoricu Albanaca zbog sumnje da su u ruševinama manastira Svetog Petra Koriškog kopali tunel u potrazi za blagom, saopštili monasi SPC. Eparhija raško-prizrenska zatražila od međunarodne zajednice da zaštiti manastir kod Prizrena.
Monasi Srpske pravoslavne crkve navode u saopštenju da su saznali da je policija Kosova uhapsila šestoricu Albanaca zbog sumnje da su u ruševinama manastira Svetog Petra Koriškog, kod Prizrena kopali veliki tunel >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u potrazi za sakrivenim blagom.
Eparhija raško-prizrenska zatražila je od međunarodne zajednice da zaštiti manastir za koji navodi da su ga oštetili kosovski Albanci.
Predstavnici Eparhije raško-prizrenske su obišli manastir za koji navode da je sistemski uništavan od 1999. godine.
U saopštenju Eparhije priložene su i fotografije na kojima se na zidovima srušenog manastira vide uništene freske, rupe od metaka, natpisi UČK (Oslobodilačka vojska Kosova).
Dodaje se da je u jednom zidu iskopan tunel dugačak oko sedam metara i širok do tri metra, pa Eparhija pretpostavlja da su uhapšeni Albanci "tragali za nekakvim blagom".
Eparhija je kritikovala policiju Kosova jer je nije ni obavestila o hapšenjima, niti o novoj šteti na manastiru.
"O kakvoj se potrazi za blagom radi, nije nam jasno. Ono što je jasno je da se napadi i razaranje srpskog kulturnog nasleđa nastavljaju", navodi se u saopštenju.
Istorijat manastira
Manastir sa isposnicom bio je stecište poklonika među kojima je bio i sam Sv. Petar Koriški, piše na sajtu Eparhije raško-prizrenske.
Isposnica se pominje u vreme kralja Milutina, koji ju je priložio manastiru Hilandaru, ali je verovatno da potiče još iz 12. veka.
Oko isposnice-pećine u kojoj su počivale mošti Sv. Petra Koriškog postepeno se razvila monaška zajednica.
Nakon turskog osvajanja Prizrena, monasi u nemogućnosti da sačuvaju mošti od turskih zulumćara, verovatno 1572. godine prenose ih u manastir Crna Reka u Ibarskom Kolašinu.
Pred naletima Turaka manastir je opusteo krajem 18. veka i njegova imovina je prenesena na obližnji manastir Sv. Marka Koriškog.
Freske u pećini Svetog Petra su iz dva perioda, iz 13. i 14. veka. Stariji sloj fresaka predstavlja hronološki najstariji primer monumentalnog freskopisa kod Srba i dosada je najstariji poznati rad koji kao takav ima neprocenjivu vrednost.
