Izvor: RTS, 25.Apr.2018, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugroženo industrijsko nasleđe u Šumadiji?
Kao deo kulturne baštine, industrijsko nasleđe Srbije je materijalno svedočanstvo raznovrsnosti sredine i veza sa evropskom i svetskom baštinom. Međutim, Srbija nije dovoljno zastupljena u programima Uneska i veliki broj objekata kulturnog i industrijskog nasleđa prepušten je fizičkom propadanju.
Kulturno nasleđe predstavlja obrazovni, umetnički, privredni i turistički resurs. Ipak, Lepenski vir >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je - iako središte jedne od najznačajnijih praistorijskih kultura na teritoriji Evrope - nedovoljno poznat van granica zemlje.
Slično je i sa nasleđem u Šumadiji. Takođe, u Srbiji postoji i veliki broj napuštenih industrijskih objekata od čije bi revitalizacije korist mogla imati cela lokalna zajednica.
"Oplenačka crkva Sv. Đorđa pobedonosca specifična je iz više razloga i jedan je od najvećih mozaika u svetu", objašnjava Dejan Ristić, istoričar i državni sekretar za kulturu. "Oko 3,5 hiljade kvadratnih metara je pod mozaikom i to je jedinstveno u svetu. On nije izveden u kamenu već je izveden u murano staklu. Više od 800 boja i 15.000 nijansi."
Mnogo je objekata kulturnog nasleđa u Srbiji koji čekaju na restauraciju i konzervatorske radove, a naši stručnjaci i institucije retko učestvuju u Uneskovim programima istraživanja, zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa. Uz formalnosti koje usporavaju rešavanje imovinsko pravnih odnosa, veliki problem je nedostatak novca za izvođenje radova.
"Park Bukovička banja u Aranđelovcu i Staro zdanje koje je podigao knez Mihailo Obrenović već dugi niz godina nalazi se u veoma lošem stanju i tu smo kao društvo pokazali veliku nebrigu o kulturnom nasleđu", smatra Rade Mrlješ, arhitekta konzervator.
Očuvanjem kulturnog nasleđa obogaćujemo svetsku kulturnu baštinu a na taj način turisti, i građani mogu videti svu lepotu i posebnost naše zemlje.
