Izvor: RTS, 17.Jan.2013, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugroženi podaci o ličnosti
Zbog čestih zloupotreba treba promeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ističe Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. Time će se urediti oblasti kao što su video nadzor, biometrijski podaci i direktni marketing.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da zbog čestih zloupotreba treba promeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Na taj način biće uređene >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neke delikatne i neuređene oblasti kao što su video nadzor, biometrijski podaci, direktni marketing.
Jedan od građana koji se našao u problemu je Branko Mijajlović iz Beograda. Kada je izgubio vozačku dozvolu i indeks neko je sa lažnom ličnom kartom na njegovo ime registrovao firmu.
"U martu 2010. godine zvali su me iz Poreske uprave da objasnim o utaji poreza u iznosu od četiri, pet miliona dinara za neki cement sa kojim ja nemam nikakve veze. Stigao mi je i poziv iz Ce marketa o zakupu nekakvog poslovnog prostora", kaže oštećeni Mijajlović.
Naše podatke prikupljaju i obrađuju različite organizacije, banke, osigurvajauća društva i razni privatni subjekti i držvni organi. Građani ne znaju na koji način se ti podaci upotrebljavaju i da li se koriste samo u zakonite svrhe.
"Imamo nekoliko poznatijih primera u vezi sa tim kao što su oni listinzi telefonskih poziva koji su se pojavili poslednjih nekoliko meseci. Problem su bile i čipovane lične karte kada je donošen Zakon o ličnoj karti. Sve to podrazumeva razne oblike praćenja građana od momenta njihovog izlaska iu kuće do momenta ulaska u kuću", kaže profesor na Fakultetu političkih nauka Dejan Milenković.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ističe da je ocena eksperata Evropske unije da je u Zakonu, koji sadrži 63 člana, potrebno izmeniti li dopuniti pedesetak članova.
"Ne možete živeti u savremenom društvu, a nemati mehanizme zaštite u sferi elektronske komunikacije, u sferi medicinske dokumentacije, u sferi kadrovske dokumentacije. Svuda postoje rizici invazije, prodora u tu oblast privatnosti i zloupotrebe tih podataka", objašnjava Šabić.
Poverenik kaže da imamo segmente koji su vrlo bitni i delikatni. Takvi su video nadzor, biometrija, direktni marketing.
"To su sfere interesantne i uznemiravajuće za građane i potpuno neuređene. I tu se dešava svašta, haos, i neophodno je to urediti", kaže Šabić.
Šabić smatra da je, osim formalnog usaglašavanja postojećih zakonskih odredbi sa relevantnim dokumentima Evropske unije, mnogo bitnija obaveza države da građanima obezbedi ostvarivanje Ustavom zagarantovane zaštite.
"Građanin mora da bude u situaciji ako ništa drugo da pita iz kojih razloga se prikupljaju i po kom zakonskom osnovu se prikupljaju podaci o njemu. Razlite organizacije moraju da daju građanima razlog zbog čega i iz kog razloga se prikupljaju ti podaci, na koji način se obrađuju i na koji se način štite", naglašava profesor Milenković.
U Ministarstvu pravde kažu da će do kraja januara biti formirana radna grupa koja će uraditi Nacrt novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
