Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jul.2010, 11:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugričić: Digitalizacija i KoBSON, najvažnija dostignuća

BEOGRAD -

Rekapitulirajući proteklih devet godina na čelu Narodne biblioteke Srbije, njen upravnik Sreten Ugreičić kazao je da smatra da među najveće uspehe treba ubrojati rezultate u digitalizaciji i uvođenje portala KoBSON.

Ugričić je u razgovoru za Tanjug objasnio da digitalizacija NBS trenutno obuhvata više od milion digitalnih dokumenata, u preko 40 posebnih kolekcija, i u tom domenu je daleko ispred svih u Srbiji i u regionu, ravnopravna sa najnaprednijim i najbogatijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bibliotekama Evrope i sveta.

Veliki pomak koji se dogodio primenom najsavremenije informaciono-komunikacione tehnologije doneo je NBS i značajna međunarodna priznanja, pa je tako i povod za razgovor bila vest da je na upravo održanoj konstitutivnoj sednici Svetske digitalne biblioteke u Vašingtonu, upravnik Ugričić, izabran za kopredsednika Selekcione komisije.

Selekciona komisija Svetske digitalne biblioteke definiše kriterijume ,i odlučuje šta će ući u taj prestižni digitalni trezor svetske kulturne baštine, a mandat predsednika komisije traje pet godina. Ovo je do sada najvažnija funkcija međunarodnog ranga u jednoj od vrhunskih i pionirskih institucija kulture sa globalnom misijom, u koju je izabran predstavnik sa područja bivše Jugoslavije.

Ugričić je objasnio da su Svetsku digitalnu biblioteku osnovali UNESKO i biblioteka američkog Kongresa, sa idejom da bude digitalni pandan UNESCO-voj Listi svetske kulturne baštine i listi Pamćenje sveta, kako bi artefakti, blaga i baština svih kultura, naroda i civilizacija od univerzalnog značaja bila pristupačna putem Interneta, za pretraživanje, korišćenje i gledanje.

Pretraživanje Svetske digitalne biblioteke je omogućeno po vrsti građe, po poreklu, po institucijama, po vremenskoj sklali i slično, i to na sedam svetskih jezika.

Digitalni zapisi se vremenski kreću od onih najstarijih hijeroglifa do naših dana, što je raspon od šest milenijuma, a digitalozovani eksluzivni dokumenti i spomenici potiču sa svih meridijana.

Prema rečima Ugričića, svaka država, nacija, kultura ima pravo da nominuje ono što smatra da je iz njihove tradicije i istorije, a da je značajem, lepotom, autentičnošću i jedinstvenošću prekoračilo nacionalne, regionalne granice i ima dimenziju univerzalne vrednosti.

Do sada su 120 nacionalnih institucija iz 70 zemalja sveta postale partneri u ovom projektu i nominovali su svoje kulturno blago, ali Selekciona komisija, kojom će predsedavati Ugričić sa kolegom iz Egipta, očekuje da je to tek početak i da će predlozi stizati sa svih meridijana jer nema nikakvih ograničenja.

Iz Srbije je do sada uključeno "Miroslavljevo jevanđelje" i kompletan avangardni časopis "Zenit", svi brojevi, a na pitanje šta ćemo nominovati sledeće, Ugričih je kazao da je upućen poziv Muzeju "Nikole Tesle" da načini izbor patenata iz Teslinog arhiva i Arhivu Srbije da digitalizuje telegram objave rata Austrougarske Srbiji 1914. i odgovor naše Vlade Austrougarskoj.

Sledeće nominacije, prema njegovom mišljenju, odnosiće se materijale iz arhiva naše Kinoteke, koji je među četiri-pet najvrednijih na svetu.

Sa dosta sete Ugričić je konstatovao da je renome posla koji radi biblioteka, ali i njegov lično, u inostranstvu bitno veći nego u Srbiji, što je "vrlo često slučaj ne samo u kulturi, nego i u drugim domenima, da su često vrhunski dometi cenjeniji i prepoznatljiviji i uvaženiji napolju - nego ovde kod nas".

U tom kontekstu je naveo podatak da je član Upravnog odbora evropske biblioteke (TEL) u kojoj je NBS jedan od osnivača i veoma aktivnih članova. Ugricćić je kazao da je najnoviji uspeh NBS u okviru TEL-a, specijalna digitalna izložba, posvećena evropskoj romskoj baštini u okviru kulturne baštine Evrope "otvorena" aprila ove godine i ostaje trajno na sajtu TEL-a.

NBS se uključila i u projekat formiranja centralnog, zajedničkog kataloga svih nacionalnih biblioteka Evrope putem koga bi svaki čitalac mogao da pretražuje fond od desetak miliona zapisa iz svih nacionalnih biblioteka Evrope, kao da su funkcionalno jedan jedinstven, objedinjen. TEL je deo "Evropeane" sajta koji pored fondova evropskih nacionalnih biblioteka, objedinjuje građu i drugih institucija ( muzeja, arhiva, kinoteka i slično) u kojima se čuva celokupna evropska kultura.

Ugričić je visoko pozicioniran i u upravi "Eifl" (Elektronske informacije za biblioteke), a to je najveći bibliotečki konzorcijum na svetu, u koji je udružzeno oko 4.000 biblioteka iz celog sveta, a osnovan je u cilju povoljnije i koordinirane nabavke akademskih časopisa i baza podataka.

Konzorcijum je formiran da bi zemlje u razvoju i biblioteke obezbedile velike popuste za pristup i pretraživanje baza podataka, gde su sabrane najaktuelnije i najkvalitetnije naučne informacije, neophodne za konstituisanje i rad naučne scene, i bez koje je nemoguć kako naš ekonomski tako i svaki drugi razvoj .

"Tu nabavku za Srbiju već nekoliko godina finansira Ministarstvo nauke, a vrednost toga projekta je oko 1.300.000 evra, koliko je potrebno da se pretplatimo na 35.000 naslova različitih časopisa iz svih oblasti nauke i stručnih disciplina i 50.000 naslova elektonskih knjiga", precizirao je direktor Narodne biblioteke Srbije.

Ugričić je dodao da je ceo materijal dostupan besplatno našim korisnicima u celoj Srbiji, a to znači u javnim bibliotekama, u univerzitetskim I institutskim i fakultetskim bibliotekama, preko mreže KoBSON.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...