Izvor: RTS, 26.Jul.2014, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugovor o izgradnji "Prokopa" do četvrtka
Najkasnije u četvrtak, 31. jula, biće potpisan ugovor za nastavak izgradnje železničke stanice "Prokop". Projekat obuhvata izgradnju i rekonstrukciju 10 koloseka, nekoliko perona, informatičko-telekomunikacionu mrežu, nekoliko energetskih postrojenja i pristupnih puteva za putnike.
Konzorcijum domaćih građevinskih preduzeća koje predvodi "Energoprojekt" mogao bi da započne radove odmah po uplati avansa, rekao je Tanjugu generalni direktor "Energoprojekt Holdinga" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vladimir Milovanović.
Prema njegovim rečima, "Energoprojekt" je obezbedio sve bankarske garancije za izvođenje radova na prvoj fazi gradnje "Prokopa", koja će se finansirati iz kuvajtskog kredita u iznosu od blizu 26 miliona evra.
U nastavku izgradnje "Prokopa", koja s prekidima traje punih 37 godina, biće angažovan konzorcijum građevinskih preduzeća okupljenih oko "Energoprojekta", a to su "Energoprojekt - Niskogradnja", "Energoprojekt - Visokogradnja", "Energoprojekt Oprema", "ZGOP" i "AŽD".
Kako su ove nedelje saopštile "Železnice Srbije", Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbila je prigovore podnete za javne nabavke radova na rekonstrukciji železničke stanice "Beograd centar" u Prokopu i sada nesmetano i ubrzano mogu da nastave aktivnosti na zaključenju ugovora sa najpovoljnijim ponuđačem, a zatim i na početku radova u Prokopu.
Ugovor je već pripremljen i praktično je spreman za potpisivanje, a odmah nakon toga počelo bi i uvođenje izvođača radova u posao, kažu u srpskim železnicama.
"Železnice Srbije" su prethodno dobile i saglasnost kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj na Izveštaj tenderske komisije za završetak izgradnje buduće glavne železničke stanice "Beograd centar" u Prokopu, koji je obezbedio kredit od skoro 26 miliona evra.
Javnim pozivom bio je predviđen maksimalan rok od 420 dana za izvođenje radova na rekonstrukciji saobraćajnih kapaciteta u železničkoj stanici "Beograd centar" u Prokopu.
I sam premijer Srbije Aleksandar Vučić krajem juna ove godine je izjavio da u Prokopu i tehničkoj stanici "Batajnica" svi radovi mogu da budu završeni u roku od 18 meseci.
"Imamo deo kuvajtskog novca, treba još novca, pre svega za tehničku stanicu u Batajnici i Zemunu, da bismo uopšte mogli da radimo Prokop", rekao je tada Vučić.
Šta se dobija izgradnjom "Prokopa"
Ono što čeka "Energoprojekt" i članove konzorcijuma u prvoj fazi radova su izgradnja kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u Prokopu, odnosno kompletno sređivanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture.
Projekat obuhvata izgradnju i rekonstrukciju 10 koloseka, nekoliko perona, informatičko-telekomunikacionu mrežu, nekoliko energetskih postrojenja i pristupnih puteva za putnike.
Milovanović je u ranijoj izjavi Tanjugu naveo da će na izvođenju radova biti angažovano oko 400 domaćih radnika, a pored njih, biće uključeni i domaći dobavljači, isporučioci opreme i usluga u domenu energetskih i telekomunikacionih sistema, zanatskih radova...
Završetkom prve faze izgradnje, železnička stanica "Prokop" biće osposobljena da primi i otprema sve međunarodne putničke, lokalne i regionalne vozove, što sada nije moguće, već samo delimično.
"Prokop" danas koriste samo vozovi gradske železnice "BG Voz", a realizacija ovog posla omogućiće da kroz stanicu funkcionišu lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi, ali i da se brže i efikasnije realizuje projekat "Beograd na vodi".
Prema projektnoj dokumentaciji, železnička stanica "Prokop", kada bude završena, imaće dnevni promet od oko 40.000 putnika.
Ugovor o kreditu sa kuvajtskim Fondom za arapski ekonomski razvoj potpisan je 10. decembra 2012. godine, a konkursna dokumentacija sa kuvajtskim partnerima usaglašena je krajem 2013.
Nakon toga raspisan je i tender za izvođače radova, koji je okončan 28. februara ove godine, ali tek nakon odbijanja prigovora stekli su se uslovi za potpisivanje ugovora i skori početak radova u Prokopu.
Izgradnja "Prokopa" je počela davne 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, zatim je devedesetih godina prošlog veka nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
