Izvor: Blic, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugođaj u restoranima tema istraživanja
Da li natmuren pogled konobara može uticati da mušterija u slast pojede ili, pak, izmrcvari svoj ručak? Da li ćete pojesti više zeleniša ako se u vašoj blizini nalazi zelenilo? Da li će romantično ružičasto svetlo uticati na to da dugo uživate u voćnoj salati? To su sve pitanja na koja pokušavaju da odgovore naučnici u novom istraživačkom centru - pod nazivom "restoran budućnosti" - na holandskom univerzitetu u Vageningenu, dok posmatraju navike ljudi dok jedu u restoranu u koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su postavili više nenametljivih kamera.
"Želimo da saznamo šta utiče na ljude: boja, ukus, konobari... Pokušaćemo da se usredsredimo na jedan stimulans poput svetlosti", izjavio je Rojtersu Rene Koster, šef Centra za inovativne studije potrošača dok se iznad njega svetlost menja od zelene, preko crvene, narandžaste do plave boje. "Restoran je mesto za različite mogućnosti. Možemo da zamolimo osoblje da bude manje prijateljski raspoloženo i manje prisutno ili suprotno tome", ističe on i dodaje da "promene moraju biti male jer ako nešto menjate svakoga dana, ljudi to ne vole". Veoma lepo zdanje sa staklenim zidovima, šankovima od crnog meremera i uglačanim podom od bambusa u kome je osnovni princip samoposluživanje dozvoljava gostima da "skeniraju" svoju hranu pre nego što ona bude tačno izmerena.
Zaposleni na Univerzitetu koji žele da jedu u novom restoranu moraju da potpišu da su saglasni da ih posmatraju. Iz kontrolne sobe istraživači mogu da upravljaju kamerama postavljenim na plafon kako bi zumirali pojedine goste i njihove tanjire. Oni će posmatrati kako ljudi hodaju u restoranu, koju hranu registruje njihovo oko, da li uvek sedaju za isti sto i koliko hrane bacaju. "Ionako vas svuda prate kamerama kao u "Velikom bratu", zašto onda ne bismo mi to uradili ovde", kaže Bert Fiser, jedan od naučnika koji učestvuju u projektu jedući sendvič sa piletinom. Patricija van der Saufen, asistent u projektu, slaže se sa njim dok jede svoju supu od bundeve i salatu. "Jednoga dana postavili su plavo svetlo i tada nisam došla da jedem jer hrana nije izgledala lepo.
Plavo svetlo nije toplo, previše je poslovno", kaže ona. Koster kaže da istraživači mogu da eksperimentišu sa stimulansima popust buke, mirisa, nameštaja i pakovanja hrane i istražuju da li je običan sendvič sa šunkom primamljiviji zavijen u celofan, u posudi sa staklenim poklopcem ili u mašini za sendviče. Istraživači su već primetili da je jedan sto sa plastičnim stolicama na kojima se nalaze ružičasti cvetni jastučići uvek zauzet. Prema Kosterovim rečima, posmatranje je mnogo bolji metod od popunjavanja upitnika jer se mnogi izbori prave nesvesno.
Novi istraživački centar koštao je oko tri miliona evra i izgrađen je u saradnji sa francuskom grupom za ketering "Sodekso Alijans" i drugim kompanijama koje su zainteresovane da se njihovi proizvodi testiraju u restoranu. Koster se, takođe, nada sa će novi centar biti od pomoći vladama i zdravstvenim organizacijama da promovišu uravnoteženiju hranu pogotovo kada se ima uvidu trend da se sve više jede van kuće. Centar ima i oralnu laboratoriju sa senzorima koji su postavljeni na lice i vrat za posmatranje ljudi koji probaju novu hranu da bi utvrdili kako oni grizu, žvaću, sisaju i gutaju nove proizvode poput, recimo, sosa, koji bi trebalo da ima kremast ukus a sadrži manje masnoća. Koster želi i da podstakne ljude da sortiraju hranu koja im preostane da bi ona kasnije mogla da bude iskorišćena za biogorivo.
