Izvor: Vesti-online.com, 21.Mar.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugledati se na Jevreje
Čini se da jevrejska država ima preča posla nego da se preganja sa svetski poznatom manekenkom Bar Refaeli. Pa ipak, podatak da lepa Jevrejka nije odslužila obavezne dve godine vojnog roka bio je dovoljan za izraelsko Ministarstvo odbrane da zahteva zabranu spota u kome Bar Refaeli promoviše inovacije i tehnološki napredak u Izraelu.
Jelena Arsenović
Kruti vojni čelnici razmišljali su u stilu kakvu će poruku poslati njihova stroga hijerarhijska služba, ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << se "dezerterka" koristi kao sinonim dobre Jevrejke, pravog modela za propagandu izraelskih vrednosti.
Neko će reći: "Lako je njima da treniraju strogoću u svemu, pa i na ovom banalnom primeru, kada iza sebe imaju Amerikance!".
Kao potvrdu te čvrste koalicije na međunarodnom planu imamo dolazak američkog predsednika u zvaničnu posetu Izraelu i to samo dva dana nakon što je inaugurisana 33. izraelska vlada sa neizbežnim Benjaminom Netanijahuom na čelu. I sasvim očekivano Barak Obama već na aerodromu u Tel Avivu poručuje da je savezništvo sa Izraelom "večno, zauvek".
Politika je, međutim, kvarljiva roba, i "večno" je reč koja se ne preporučuje, jer koliko sutra događaji vas mogu demantovati. Sve prolazi i sve se menja, pa i saveznici. Večno je ono što jevrejski narod drži na okupu i što ga je sačuvalo od istrebljenja kroz vekove, dok su o povratku u Izraelj mogli samo da sanjaju i opevavaju u pesmama. Večna je njihova ideja opstanka i vraćanja u postojbinu, sažeta u jednostavnom, a višeznačnom pozdravu: "Dogodine u Jerusalimu".
I kada su ih nacisti sistematski istrebljivali, Jevreji su preživeli. Ne samo da su nadživeli svog zlotvora, već su šest miliona poubijanih Jevreja utkali u temelje novog Izraela. Od svojih žrtava stvorili su kult, svakoj su pridali podjednaku važnost, izgovarajući njihova imena pod svodovima Jad Vašema iznova i iznova.
Ali otišli su i korak dalje od ove mitologizacije. Ljude koji su imali hrabrosti da rizikuju svoje i živote svojih porodica spasavanjem Jevreja, ubeležili su takođe u knjigu nezaborava. Sedamdeset godina nakon događaja, sedamdeset! Sto godina, ma i sto godina ako se otkrije neka nova priča o pravedniku među narodima, kako je Memorijalni centar Jad Vašem nazvao spasioce Jevreja u Drugom svetskom ratu.
Vratimo se nama, Srbima. Mi nismo pobrojali ni sve žrtve od pre 14 godina, koje su nam priredili "milosrdni anđeli", a kamoli da smo stavili tačku na besramna licitiranja koliko je Srba stradalo u ustaškim logorima i jamama.
O tome da posebnu počast ukazujemo časnim ljudima koji su nam pomagali onda kada nam je bilo najteže, da i ne govorimo. Zaborav polako postaje deo genetskog koda srpske nacije, a prilagođavanje realnosti i kada nam ona ne ide na ruku, obavezan obrazac srpskih real politika.
U pravu je Vuk Jeremić kada na ceremoniji dodeljivanja Medalje pravednika njegovim precima po majci Nuriji i Devleti Pozderac, poručuje da smisao postojanja nije samo da se ne zaboravi zlo, već i dobro koje ga je pobedilo.
Podjednako mu treba dati za pravo i kada je istu priliku iskoristio za poruku sadašnjim vlastodršcima koji defetističke poteze svoje politike opravdavaju realnošću. Da su se realnosti u porobljenoj Evropi slepo držali svi porobljeni narodi, sada bi Hitlerovi sledbenici paradirali evropskim gradovima, a medalje se dodeljivale nekim drugim "pravednicima".
I kada Entoni Gidens napiše da "ne bismo imali radi čega da živimo kad ne bismo imali nešto za šta vredi umreti", treba mu verovati. Ne zato što je autor ove uzvišene misli jedan od najpoznatijih savremenih sociologa, već zato što nam srce kaže da je u pravu.
Nastavak na Vesti-online.com...
