Izvor: Blic, 21.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugasite krizna žarišta
Ugasite krizna žarišta
Omiljeni dečji argument glasi: svi drugi smeju da ostanu do ponoći osim mene; svi drugi imaju to osim mene; svima roditelji dozvoljavaju ovo ili ono... U toj raspravi, kao i u svim drugim tipičnim krizama u koje upadaju porodice s decom pretpubertetskog i pubertetskog uzrasta, vaš zadatak nije da pobedite, već da se izborite za unapred dogovorena pravila.
Ne postoji univerzalna strategija vaspitanja, tvrde nemački stručnjaci okupljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko Katoličkog savetovališta za brigu o mladima u Minhenu. Svaka porodica, kaže dr Johen Šteker, njihov rukovodilac i psihoterapeut za nemački nedeljnik 'Fokus', mora da razradi sopstvene mehanizme. Međutim, postoje univerzalna pravila, koja oni nude kao orijentire, a koja mogu da pomognu roditeljima da zavedu red u porodičnoj svakodnevici i spreče vanredne situacije.
Grize vas savest
- Da pođemo od situacije 'svi drugi smeju'. Deca osećaju da ova primedba izaziva grižu savesti i nesigurnost roditelja i da je zato dobar način da isteraju svoje. U takvoj situaciji pomaže sledeća metoda: roditelji i deca dogovaraju se unapred o određenim stvarima i trude se da se pridržavaju dogovora.
Ukoliko sumnjate u istinitost tvrdnji svog deteta, treba da porazgovarate s roditeljima njegovih drugova i proverite da li im je stvarno dopušteno ono što mu vi branite. Ako se ispostavi da vaša pravila nisu u skladu sa pravilima u drugim porodicama, napravite novi dogovor - savetuje Nikolas Muter, pedagog pomenutog savetovališta. Ježite se od krša
Održavanje reda u sobi uči se od malena. Čak i sasvim mala deca mogu da ubace kocke u kutiju. U uzrastu od tri do četiri godine decu treba podsećati da sklone igračke s kojima se više ne igraju. Pomozite im u tome jer će im raščišćavanje haosa posle igre daleko teže pasti. Od šeste godine života deca su u stanju da preuzmu odgovornost za svoje carstvo. Ali, šta ako vaše dete to ne želi? Tada treba da mu stavite do znanja da mu nećete dozvoliti ništa drugo. Naravno, ne smete da mu uskratite socijalne kontakte (posetu druga). Mnogo je bolje da mu ponudite kompromisno rešenje koje će mu popraviti raspoloženje ('pomoći ću ti da spremiš sto, ali ostalo moraš sam da središ').
Stalno bulji u ekran
U idealnom slučaju deca izgrađuju odnos prema televiziji posmatrajući sopstvene roditelje. Nemački stručnjaci kažu da u načelu važi sledeće: deca ne bi trebalo da sede sama pred TV ekranom jer je veoma bitno da razgovaraju sa roditeljima o onome što su videla i čula. Deca mlađa od šest godina po pravilu ne treba da gledaju TV duže od pola sata bez prekida, a za osnovce se preporučuje doza od oko sat dnevno.
Kada je reč o elektronskim igračkama, važno je da se deca odluče samo za jedan medij. To znači da svojih sat vremena, koliko dnevno imaju na raspolaganju za ovu vrstu zabave, treba da provedu ili za kompjuterom, ili pred TV ekranom, ili uz 'gejmboj'. Kompjuterske igrice odmah posle učenja remete sposobnost mozga da trajno memoriše tek stečeno znanje.
CDC/MA
