Izvor: Blic, 24.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udruživanjem brže do profita
Udruživanjem brže do profita
Na Beogradskoj berzi se trenutno trguje ili je najavljeno skoro trgovanje akcijama 373 preduzeća, dok je više od 1.000 firmi koje su organizovane kao akcionarska društva. Kao rezultat nekoliko privatizacionih poduhvata u protekloj deceniji, u Srbiji postoji veliki broj malih akcionara, koji su svoje akcije stekli u postupku besplatne podele. Akcije su vlasničke hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Zamenik direktora brokerske kuće 'Senzal' Saša Blagojević ističe da akcije predstavljaju proporcionalni udeo u vlasništvu preduzeća i zato se nazivaju i korporativnim hartijama od vrednosti. Prema njegovim rečima, akcije sadrže niz prava, a najosnovnija su: upravljačka prava, odnosno glasanje na skupštini akcionara, zatim pravo na udeo u dobiti (dividenda) i pravo na deo stečajne ili likvidacione mase u slučaju prestanka preduzeća.
- Vlasnici akcija takođe imaju pravo preče kupovine na novoj emisiji akcija, srazmerno udelu u vlasništvu, zatim pravo na informisanje, akcionar treba da ima uvid u podatke o poslovanju preduzeća i naravno pravo raspolaganja akcijama to jest pravo prodaje, davanja u zakup, davanja u zalog - ističe Blagojević.
Odgovornost vlasnika akcija za imovinu i dugove akcionarskog društva, prema Blagojevićevim rečima, jeste ograničena samo do iznosa vrednosti njegovih akcija.
Akcije, kako navode brokeri, mogu biti obične i povlašćene.
- Obične sadrže pravo glasa na skupštini akcionara preduzeća, dok povlašćene ne sadrže pravo glasa, ali njihovi vlasnici imaju prioritet prilikom isplata dividendi - kaže Blagojević i dodaje da dividenda akcionarima može biti isplaćena u obliku gotovine, u imovini, kao i u novim akcijama.
Akcionari koji imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala ili statutom određeni manji deo mogu od upravnog odbora zahtevati sazivanje skupštine, uz navođenje razloga za sazivanje skupštine i pitanja o kojima bi skupština trebalo da odlučuje. Dugo odsustvo tržišne privrede i berzanske prakse kod nas uslovilo je da opšte obrazovanje malih akcionara bude na veoma niskom i nezadovoljavajućem nivou. Osnovna ideja malih akcionara u Srbiji je da što pre prodaju svoje akcije, a veoma retko gledaju da pri tome postignu što bolju cenu (kako bi trebalo da bude).
- Takva strategija je pogrešna, na strani ponude ima mnogo više akcija nego na strani tražnje, pa cena po pravilu pada. Kada zainteresovani investitor kupi više od 50 odsto akcija i tako preuzme upravljački paket, on uglavnom prestaje da dalje kupuje akcije i tako dodatno umanjuje tražnju, dok se cena ne 'stropošta' veoma nisko - naglašava Saša Blagojević.
Osnovna preporuka ekonomista i berzanskih posrednika malim akcionarima kako da zaštite svoje interese jeste udruživanje i stvaranje organizovanog paketa akcija. Najbolje je kad se stvori veliki paket akcija, naročito upravljački paket (više od 50 odsto akcija). Akcionari mogu, u cilju zaštite svojih prava i interesa, formirati udruženja (klubove) akcionara. Na ovaj način povećava se pregovaračka snaga na skupštini preduzeća i mogućnost uticaja na upravu akcionarskog društva u vezi sa donošenjem skoro svih značajnih odluka.
Ekonomista Nebojša Medojević ističe da je u Srbiji, međutim, problematično stvaranje organizovanog paketa i udruživanje akcionara zbog nepoverenja prema menadžmentu.
- Zastupnici na Skupštini akcionara su veoma često sumnjivo izabrani i obično su po volji menadžmenta, tako da je teško napraviti udruživanje - navodi Medojević i dodaje da će samo organizovane akcionare potencijalni kupac i investitor ozbiljno shvatiti i morati da pregovara sa njima o uslovima prodaje. To, prema njegovim rečima, najbolje pokazuje primer 'Apatinske pivare' gde je 'Interburu' morao da plati visoku cenu akcija (belgijski pivarski gigant se obavezao da sve akcije otkupi po ceni od 167 evra) jer su akcionari bili organizovani. On naglašava da je veliki problem i izuzetno slabo znanje samih akcionara o svojim pravima i berzanskim poslovima, kao i nepostojanje njihove edukacije, što je velika greška Vlade.
- Ministarstvo za privredu i privatizaciju ništa ne radi na edukaciji akcionara, iako je reč o najjačim firmama u Srbiji koje su tako privatizovane po prethodnom zakonu iz Miloševićevog perioda. Jednostavno, kao da nema nikakvog interesovanja države za njih, već se samo brinu kako da im nađu nove vlasnike i nastoje da uz akcije iz akcijskog fonda nabave još dovoljno za upravljački paket i ponude ga kupcu - kaže Nebojša Medojević.
U brokreskoj kući 'Senzal' preporučuju svim vlasnicima akcija da budno prate sve informacije i medije i da se raspituju i razmenjuju podatke sa prijateljima i poznanicima.
- Što više znate o firmi čije akcije posedujete, kvalitetniju odluku možete doneti. Niko ne može da zaštiti vaš interes kao vi sami - poručuju brokeri.
Kao jedan od glavnih problema za zaštitu sitnih akcionara u berzanskom poslovanju Nebojša Medojević ističe i neadekvatnu zakonsku regulativu.
- Prodaja akcija u Srbiji je dozvoljena samo na berzi, čime se krše osnovna prava, jer ne možete vlasniku da zabranite kako će da raspolaže ili prodaje svoju imovinu to jest akcije. Zabrana neposredne prodaje akcija šteti malim akcionarima i pomaže onima koji žele da steknu većinski paket i preuzmu firmu - tvrdi Medojević. On navodi da Srbiji takođe nedostaje zakon o preuzimanju kompanija.
- Takav zakon je veoma bitan i već je donet u svim okolnim zemljama i nemaju ga samo Srbija i Crna Gora. Kad neko kupi 25 odsto akcija i više, po ovom zakonu on je svuda obavezan da po ceni po kojoj je kupovao akcije ponudi otkup akcija i ostalim akcionarima - ističe Medojević i napominje da su time zaštićeni upravo sitni akcionari, jer im se garantuje otkup akcija.
- Kod nas, kad neko preuzme upravljački paket, ne interesuje ga dalja kupovina akcija ili ih kupuje po mizernoj ceni - kaže Nebojša Medojević. Prema njegovim rečima, problem je i neobučenost pravosudnih organa i njihovo slabo poznavanje ove problematike. O tome, kako kaže Medojević, svedoči i da dosad u Srbiji još nije zabeležen slučaj da je neko morao da plati odšetu sitnim akcionarima. Menadžmentu ovih preduzeća odgovara ovakvo stanje neznanja i neinformisanosti sitnih akcionara, jer oni praktično upravljaju firmama skoro bez ikakve kontrole. Medojević naglašava da je berza kod nas praktično jednosmerna i kontrolna.
- Kupuje se samo u jednom smeru i to od sitnih akcionara, dok se ne uzme kontrolni paket (više od 50 odsto akcija) i posle ne postoji neko interesovanje, niti ima kupovine akcija - zaključuje Medojević. Izgled akcija
Svaka akcija se sastoji iz dva dela, a to su plašt akcije i kuponski tabak. Prvi deo sadrži osnovne podatke o samoj akciji: oznaku da je ta hartija od vrednosti akcija i koja je vrsta akcije, naziv i sedište akcionarskog društva - emitenta, naziv i sedište kupca ili pak oznaku na koga akcija glasi, iznos na koji glasi akcija (nominalnu vrednost akcije), broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije, mesto i datum izdavanja, oznaku serije i kontrolni broj akcije, redosled emisije, faksimil potpisa ovlašćenog lica i pečat emitenta. Kuponski tabak sadrži osnovne podatke o samoj isplati dividende: redni broj kupona za naplatu dividende, broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje, naziv akcionarskog društva - emitenta, godinu u kojoj se dividenda isplaćuje, faksimil ovlašćenog lica i pečat emitenta. U skladu sa postojećom regulativom emitent može da, umesto štampanja akcije, izda potvrdu koja bi sadržala iste elemente kao i plašt akcije, s tim što ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo račun. Kako prodati akcije
Akcijama preduzeća iz postupka privatizacije može se trgovati samo na organizovanom tržištu, odnosno u našem slučaju na Beogradskoj berzi. Da bi se to postiglo, potrebno je da je firma kotirana na berzi, što znači da je prošla kroz formalnu proceduru koja podrazumeva potpisivanje prospekta od strane menadžmenta. Svaki akcionar treba da angažuje brokera, odnosno brokersku kuću i da preda nalog za prodaju. Potom, naravno, mora da sačeka da li će se nalog realizovati, odnosno da li će neko biti zainteresovan da kupi akcije po tim uslovima na berzi. A. R. Marković
