Izvor: Blic, 03.Okt.2009, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udruženja slabo brinu o taksistima
Stavovi jednog prosečnog beogradskog taksiste retko se kada čuju u javnosti. U njihovo ime najčešće govore vlasnici taksi udruženja. Međutim, stavovi vlasnika taksi udruženja neretko se razlikuju od želja i mišljenja običnih taksista.
Na otvorenim skupovima, tribinama, javnim raspravama i na sastancima sa gradskom upravom, beogradske taksiste predstavljaju ljudi koji se međusobno ne slažu. Oni nemaju jedinstvenu platformu koja bi sadržala njihovo zajedničko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << viđenje taksi prevoza, pa tako nisu spremni da izađu pred državu sa konkretnim zahtevima. Koliko su predstavnici beogradskih taksista suštinski podeljeni, najbolje se moglo čuti na nedavno održanom skupu u Hotelu «Hajat» gde se govorilo o brojnim temama i problemima koji muče taksi službu. Za govornicom su se ređali predstavnici i vlasnici taksi udruženja, kao i članovi radne grupe koju je Grad formirao i koja se bavi rešavanjem problema beogradskih taksista. Među njima javno nema prepucavanja, svako toleriše tuđe mišljenje, ali su razlike očigledne. Ne slažu se oko toga kako treba da se formira cena taksi usluga, da li treba da je određuje Grad ili tržište, razliku se i u poimanju taksi delatnosti kao javne ili privatne, a čak su im različite procene oko toga koliko ima taksista na ulicama.
Milivoje Armuš iz «Beotaksija» smatra da je trenutno taksi služba pretvorena u socijalnu kategoriju i da su taksisti dovedeni na ivicu egzistencije. Po njemu, stvara se povoljna klima za ulazak velikih kompanija u posao, što će uništiti taksistu kao preduzetnika. Drugi predstavnik beogradskih taksista je Aleksandar Bijelić, koji je dugo godina bio predsednik skupštine „Žutog taksija". On u prvi plan ističe da taksiste ne može da zastupa sindikat, koji nije toga dostojan, i da to treba da radi Unija poslodavaca. Rešenje problema on vidi u promeni zakonske regulative čime će broj nelegalnih taksista biti smanjen. Sa ovim stavom se slaže i Teodor Gaćeša iz „Pink taksija", ali kaže da taksisti sami treba da izaberu svoje predstavnike kroz ankete koje bi se sprovele u svim udruženjima. Po njemu, cena taksi prevoza treba da bude jedinstvena i taksisti treba da se bore za mušterije kvalitetom a ne davanjem popusta na poziv. Zlatan Zlatković vlasnik „Beogradskog taksija" pak smatra da cenu treba da formira tržište i da je taksi samo i isključivo privatna delatnost koja ima jasno definisanu javnu dimenziju. Od svih predstavnika taksista on jedini nikada nije radio kao taksista, što mu neki zameraju. Zlatković najviše kritikuje same taksiste koji, prema njegovom mišljenu, ne žele da se menjeju i navikavaju na nove uslove rada. On je na javnoj tribini u hotelu „Hajat" rekao da ima mnogo taksista koji kradu mušterije, ne voze po taksimetru i tako uništavaju profesiju. Na sastancima iza zatvorenih vrata, na kojima se raspravlja o sudbini beogradskih taksista, Grad najčešće predstavlja član gradskog veća zadužen za saobraćaj Dejan Mali. On je spreman da istakne da Grad nema efikasno oružje da se bori protiv nelegalnih taksista i da izmene i dopune Zakona o drumskom saobraćaju treba što pre doneti i u taksi delatnost uvesti licence. Iako gradom kruži više od 1.000 nelegalnih taksista, prema mišljenju Dejana Malog, taksi prevoz u Beogradu je znatno bolji nego što je bio pre četiri ili pet godina.
Različita mišljenja o problemima taksi prevoza
MILIVOJE ARMUŠ „BEOTAKSI"
Taksi prevoz je socijalna kategorija
Sve ide ka uništenju taksiste kao preduzetnika i stvaranju monopolističkih asocijacija koje će koristiti svoje izvore prihoda, ali i ubirati ekstra rente. Taksi vozači nisu krivi za ovakvu situaciju u ovoj delatnosti. Ako pogledamo zakonsku regulativu veoma lako možemo zaključiti da je taksi delatnost i privatna i javna. U Beogradu ima oko 8.000 registrovanih taksi prevoznika i 2.000 do 3.000 divljih taksista. Na žalost, to je dokaz da je taksi delatnost postala socijalna kategorija. Do toga je dovela opšta ekonomska i politička situacija u državi i odsustvo institucija koji bi trebalo da zastupaju interese beogradskih taksista – smatra Armuš.
ZLATAN ZLATKOVIĆ „BEOGRADSKI TAKSI"
U gradu hiljadu taksista krade stranke
- Taksi delatnost je privatna delatnost sa definisanim javnim interesom. To je tržišna utakmica. Jedinstvene cene nema u slobodnoj tržišnoj ekonomiji. Drugi problem je frljanje podacima. Taksisti ne prevoze jedan odsto građana, nego za jedan dan prevezu i sedam odsto građana Beograda. Taksista nema 10.000, već oko 5.000 onih koji zaista rade. U Beogradu ima više od 1.000 taksista koji ne voze po taksimetru, kradu stranke i uništavaju profesiju. Kada taksisti prihvate da budu praćeni kroz GPS sistem shvatiće da će uz manje pređenih kilometara i uz mnogo kvalitetnije i bolje vožnje, lakše stići do optimalnog pazara.
ALEKSANDAR BIJELIĆ
Član gradske radne grupe
Na ulicama 25 odsto „divljaka”- Interese taksista treba da zastupa Unija poslodavaca ili neko ko se bavi tom problematikom. Sindikati, ovakvi kakvi su, nisu rešenje. Vi imate predstavnika „Beotaksija" koji ima 25 posto divljaka u svojim redovima. Pa koga on predstavlja, divljake? On ne može da predstavlja beogradske taksiste. Najveći problem nas taksista je preveliki broj. Da bi se smanjio broj nelegalnih treba izmeniti zakonsku regulativu. To neće do kraja «ugušiti» sivu ekonomiju, ali će je bitno smanjiti. Mi kao taksisti treba da se zapitamo ko ne želi da se nelegalni taksisti sklone sa ulice.
TEODOR GAĆEŠA „PINK TAKSI"
Anketom da biramo predstavnike
Predlažem da se u svakom udruženju odredi nekoliko najkvalitetnijih ljudi i da se potom sprovede anketa među taksistima da oni sami odluče ko će da ih predstavlja. Milivoja Armuša, Aleksandra Bijelića i mene izabralo je nekoliko udruženja. Tu ima mnogo predrasuda, neki ne vole Bijelića, neki ne vole mene, nekima ne odgovara Armuš i tako u krug. Problem je što lični interesi u pegovorima izbijaju u prvi plan a ima i mnogo dezinformacija. Na sastanku se kaže jedno, a onda se radi drugo. Moj lični stav je da se moramo izboriti za uvođenje licenci, da licence ne pripadnu nekom pravnom licu, već da ih dobiju samo legalni taksisti.
