Izvor: Blic, 04.Nov.2012, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udri i lomi u „sobi besa“
Koliko puta je svako od nas bio toliko besan da mu je došlo sve da polomi. Često. A koliko je puta neko to i uradio. Nikad, verovatno. Ko je još lud da lomi svoje ili pak tuđe, pa posle da plaća za nastalu štetu. Ali kada bi vam neko ponudio svoju sobu da unutra porazbijate šta god želite za mininalnu nadoknadu...
Ušli smo u sobu. Gledamo u uredno poređane police sa fasciklama, olovkama, tu su i stolica, sto, uramljene slike na zidovima... Podseća na kancelariju. Idealno! >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sećanje na loš dan na poslu počinje polako da čini svoje, a ne treba zanemariti ni uticaj glasne muzike sa ozvučenja - „Rage Against The Machine“ i njihovu pesmu „Killing In The Name“.
Bes kreće da kulja, a onda - bejzbol palica postaje kao produžena ruka, iz jednog zamaha puca sto, za tren oka polica završava na podu, a registratori, čaše i flaše lete po celoj sobi. Teža metalna stolica postaje lagana kao papir, noga sama kreće da šutira kantu za smeće i sve što joj se nađe na putu... Za manje od pet minuta, od scenografije “sobe besa” ništa nije ostalo čitavo, ali više nema ni tragova besa. Samo osmeh na licu i osećaj velikog olakšanja.
- Bili ste vrlo efikasni - poručuju nam kroz osmeh Andreja Kekić i Nikola Paušić.
Ova dva srednjoškolaca iz Novog Sada, gledajući ljude kako se prazne na pogrešnim mestima, došli su na ideju da u svom gradu otvore “sobu besa”, u kojoj svako može da lomi sve šta poželi i tako iz sebe izbaci ono što ga tišti. A da zbog toga niko ne ispašta.
- Kad dođu, ljudi prvo stanu i gledaju sobu, slušaju muziku. Neko udari poneki registar ili tek ovlaš šutne stolicu, ali onda polako krene udarac po udarac i oslobode se. Verovatno im treba vremena da potpuno postanu svesni da u sobi mogu sve da lome i ruše - kaže Nikola, dodajući da niko još nije izašao, a da nije bio zadovoljan što je imao mogućnost da se oslobodi nagomilanog stresa i nervoze.
Ovi mladi Novosađani kažu da su svesni da lomljenje stvari nije rešenje problema, ali i da ova njihova metoda ipak pomaže ljudima da bar nakratko izbace ono negativno iz sebe.
- Mnogi se prazne na pogrešnim mestima. Neki posežu ka nasilju u porodici, svađaju se sa kolegama na poslu, prijateljima ili rade gore stvari - kaže Andreja.
Sobu su smestili u tihi novosadski kvart, prekoputa Almaške crkve.
- Mada se čini da lomljenje stvari stvara buku koja će smetati komšijama, ona se ne čuje. Dobro smo je izolovali - kaže Nikola.
U sobi se osim stvari koje su već tu, mogu lomiti i predmeti koje posetioci sami donesu, pri čemu se ne preporučuje elektronski otpad zbog mogućeg toksičnog zagađenja i stakleni predmeti jer i pored zaštitnog odela postoji mogučnost povređivanja.
Dvojica srednjoškolaca još ističu i da ovom sobom ne žele da promovišu bilo kakav vid nasilja i da misle da je mnogo bolje da se od stresa ljudi oslobađaju sportom ili hobijem, a tek povremeno dođu i za 500 dinara uzmu palicu u ruke i polome sve oko sebe.
CD sa savetima psihologa
“Mušterije” imaju 30 minuta na raspolaganju da lome, a po obavljenom poslu, Andreja i Nikola im ponude kafu ili sok i daju im CD sa savetima psihologa šta mogu da rade kako bi se oslobodili stresa ili besa.
