Izvor: Blic, 24.Maj.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udario tuk na luk!
Dobri odnosi između država grade se na reciprocitetu. Najprostije rečeno, kakvu politiku vi vodite prema meni, vodiću i ja prema vama.
Ali taj jednostavni recept postaje neprimenjiv kada se prekomerno pomešaju država i crkva. Uzbudile se ovih dana Srbija i Srpska pravoslavna crkva što „Milo, znači Crna Gora, hoće da ujedini pravoslavne crkve".
To što je pre toga Ministarstvo vera Republike Srbije, pozivajući se na „postojeći Zakon o crkvama i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << verskim zajednicama", odbilo da registruje Crnogorsku pravoslavnu crkvu, niko u Srbiji nije ni komentarisao.
Naša se javnost nije uzbudila ni što je posle višegodišnjih odbijanja tek nedavno Rumunska pravoslavna crkva priznata, i to samo na teritoriji Banata i samo zahvaljujući „saglasju SPC"! Takvo „saglasje" zakon ne predviđa, ali zato u svom članu 19 kaže: „U registar se ne može upisati verska organizacija čiji naziv sadrži naziv ili deo naziva koji izražava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je već upisana u registar ili koja je ranije podnela zahtev za upis."
Dakle, po važećem zakonu, u Srbiji je legalna samo jedna pravoslavna crkva i otud „saglasje" jeste kršenje zakona u kome, gle čuda, učestvuje i država. Ona je tome očigledno pribegla da bi izbegla niz negativnih šumova u komunikaciji sa susedom koje dobija na značaju jer je u međuvremenu Rumunija postala članica EU.
Svojevremeno je veliki broj nevladinih organizacija podigao glas protiv ovog zakona, ukazujući na one njegove članove koji diskriminišu male „netradicionalne" crkve i time krše i Ustav Srbije. Naravno, tada je to kvalifikovano kao nedostatak patriotizma jer ne brani po svaku cenu interes SPC, dakle interes Srba, a to znači interes države Srbije.
Taj lanac u kome je versko opredeljenje potvrda etničke pripadnosti jednom narodu, a država se takođe vidi kao deo, u ovom slučaju, srpskog identiteta, neminovno vodi u konflikt. Posebno kada ovaj u Srbiji važeći besmisleni versko-etnički princip pokuša da primeni Milo, znači Crna Gora. Njegova je obaveza da poštuje „našu" crkvu, našu državu i naš narod, a što se 6tiče našeg poštovanja donedavno drugog oka u glavi - videćemo. Ćorava je Srbija.
