Izvor: Blic, 29.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar na siromašne
Udar na siromašne
Mere Narodne banke Srbije kojima od 1. decembra počinje postepeno ukidanje odloženog plaćanja čekovima građana i pooštravanje uslova za klasične bankarske potrošačke kredite neminovno će pogoditi stanovništvo, pogotovo najsiromašnije slojeve, slažu se ekonomski stručnjaci. S druge strane, pozitivni efekti na privredu, čime je guverner Jelašić obrazložio ove mere, krajnje su neizvesni.
Odloženo plaćanje čekovima građana biće postepeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ukinuto, počev od 1. decembra ove godine pa do kraja sledeće, a od prekosutra će biti pooštreni i uslovi pod kojima banke odobravaju kredite za široku potrošnju.
Analiza NBS pokazala je da se krajem septembra u sistemu nalazilo 16 miliona nerealizovanih čekova, u maksimalnoj vrednosti od 32 milijarde dinara. Suma nerealizovanih čekova čini čak 62 odsto ukupne sume kredita odobrenih stanovništvu. Guverner Jelašić je od 1. decembra bankarima najavio kontrolu, koja će utvrđivati kako su popunjeni čekovi, odnosno da li imaju upisan datum izdavanja, kao i kako su oni knjiženi.
U okviru mera NBS, banke će od 1. decembra biti dužne da sve kredite odobrene fizičkim licima, čiji je rok otplate do pet godina, a koji ne ispunjavaju jedan od dva sledeća uslova - da imaju obavezno učešće ili depozit od najmanje 20 odsto vrednosti kredita, kao i da je mesečna otplatna rata maksimalno u visini 30 odsto neto primanja domaćinstva - klasifikuju u kategoriju rizičnijih potraživanja.
- To će nesumnjivo za posledicu imati povećanje cene kredita - rekao je guverner.
Potrošnja bez pokrića
Guverner NBS Radovan Jelašić ove mere je obrazložio tvrdnjom da krediti stanovništvu, sa ovogodišnjim devetomesečnim rastom od 82 odsto i perspektivom da rast u 2004. godini dostigne i 100 odsto, 'u ovoj fazi tranzicije, mogu da ugroze privredni rast, imajući u vidu da je takav njihov rast rezultat povećane i produktivnošću nepokrivene tražnje'.
Kao argument je navedeno da su samo u septembru banke stanovništvu plasirale dvostruko više sredstava, ili 4,4 milijarde dinara, nego privredi, koju su kreditirale sa 2,2 milijarde dinara.
Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomska istraživanja Instituta za tržišna istraživanja, kaže da je smanjenje kreditiranja i ukidanje čekova u skladu sa novoprojektovanom politikom i budžetom za 2005. godinu.
- Ide se na smanjenje javne potrošnje koja je ove godine bila prevelika u odnosu na mogućnosti. To znači da je cilj da se usklade primanja sa produktivnošću jer plate, bez obzira na to koliko su male, daleko su iznad rasta proizvodnje. To nas dovodi u opasnost da ta ispoljena tražnja preko čekova ugrozi opštu ekonomsku stabilnost, pre svega stabilnost cena - kaže Hamović.
Odluku NBS da se smanji kreditiranje stanovništva, ekonomista Boško Mijatović ocenjuje kao negativnu. Glavni razlog za najnoviju meru NBS Mijatović vidi u, kako kaže, 'navodno prevelikoj potrošnji stanovništva koja navodno ugrožava platni bilans zemlje'.
- Po mišljenju MMF i domaćih stručnjaka iz NBS, takva mera će smanjiti potrošnju. Međutim, očigledno je ne samo iz ove mere već i iz nekih ranijih, poput zabrane uvoza automobila, da su to više administrativni nego ekonomski metodi regulacije potrošnje stanovništva. Nisam pristalica takvih mera - ističe Mijatović.
Ugroženi domaći proizvođači
Na pitanje koliko je na ovakav način zasnovana ideja o revitalizaciji privrede, realna Vladana Hamović kaže:
- Mala i srednja preduzeća uz određenu podršku države upravo preko kredita mogla bi polako da krenu u oživljavanje. Od velikih preduzeća nema vajde.
Boško Mijatović ističe da ne vidi na osnovu čega je NBS izvela argument da kreditiranje stanovništva ugrožava privredni rast:
- Ne znam kako su to zaključili, jer upravo postoji rizik da se smanji ekonomska aktivnost u zemlji baš zato što se smanjuje potrošnja. Smanjuje se potrošnja čime će se doduše smanjiti delimično i uvoz, ali većina građana je na odloženo kupovala domaće proizvode, hranu i slično. Otuda ova mera može pogoditi prvenstveno domaće proizvođače.
Na pitanje da li će mera smanjenje kreditiranja stanovništva i zaista doprineti većem kreditiranju privrede, Mijatović kaže:
- Pretpostavljam da je njihova logika bila - određena preduzeća koja kreditiraju stanovništvo ako prestanu, ostaće više preduzeću. Ali, bojim se da to nije dobra logika. Ukoliko se zabrani odloženo plaćanje, preduzeću će ostati više novca, ali i više robe. Tako će opet imati finansijski problem - tvrdi Mijatović.
Nema više snalaženja
Vladana Hamović ne isključuje mogućnost da su ove mere usmerene i ka izvlačenju poslednjih zaliha iz slamarica stanovništva, u kojima se, kako se procenjuje, nalazi još oko četiri milijarde evra.
Boško Mijatović objašnjava da će ove mere, ako budu sprovedene, delimično postići svoj cilj i smanjiti potrošnju.
- Ali bojim se da će smanjiti potrošnju prvenstveno onih siromašnijih, kojima je takvo kreditiranje pomagalo da ne dođu u još goru situaciju - kaže Mijatović.
On kaže da građanima nije ostao 'neposredni' put za snalaženje.
- Eventualno je moguće da odloženo plaćanje bude zamenjeno kratkoročnim bankarskim kreditima. Ali, to je mnogo komplikovanije, a pri tom, posebno siromašniji građani neće moći da dođu do banaka i tih kredita - zaključuje Mijatović.
Među posledicama ovih mera po stanovništvo jeste, kaže Hamovićeva, činjenica da više neće uspevati da obnove pokvarene aparate u domaćinstvu kao što je to moglo do sada.
- Međutim, ne treba zaboraviti da se, osim aparata, čekovima kupuje i hrana. Plata od 16.000 nije dovoljna ni da se opušteno kupuje hrana, već se i ona kupuje na odloženo plaćanje. Međutim, treba shvatiti želju kreatora ekonomske politike da zaštite privrednu aktivnost i da je kreditiranjem ožive, što bi trebalo da dovede do zapošljavanja.
Odgovarajući na primedbe da ove mere mogu dodatno da pogode standard građana, guverner Jelašić je istakao da je Narodna banka upravo zbog toga predvidela prelazni rok od godinu dana i da se zato nije odlučila za administrativnu restrikciju potrošačkih kredita, već 'za poboljšanje njihovog kvaliteta'. Ž. Jevtić
