Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udahni svoju istoriju
Specijalno za „Politiku”
Vašington – Ono što ima od istorije, Novi svet ubacuje u svest građana na najopipljiviji način. Istorija u Americi mora da se udahne, okusi i omiriše, da bi se doživela u svojoj punoj veličini. Tako su u Plimutu (Masačusets) u originalnim kostimima oživljeni svi putnici i posada broda Mejflauer, koji na palubi, u kabinama i za krmom na replici ove barke ponavljaju uživo svoju hodočasničku odiseju iz 1690. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine. U blizini je „englesko selo” sagrađeno usred naseobine starosedelačkih indioskih plemena, gde engleski došljaci sa Mejflauera gaje stoku, tkaju prekrivače i jedu bez viljuške, za koju, eto u to vreme nisu ni znali. Sada je autentičnosti radi izostavljaju čak i kada radoznali turisti, ili školske ekskurzije naručuju hranu iz vremena kada su prvi hodočasnici dodirnuli plimutsku stenu i rešili se da tu otpočnu novi život. Svi stanovnici ovog tematskog parka obučeni su da govore na način kako su nekada besedili prvi kolonisti koji su stvorili Novu Englesku.
Kad jednom platiš ulaznicu u američku istoriju, možeš, kako te savetuju da razgovaraš sa domaćicom (na glavi bela kapica, oko struka kecelja, pod njom suknje i podsuknje ), o tome šta je to „potaž” ili kako se pravi patka na domaćem ognjištu. Ne moraš biti poznavalac Šekspirovog jezika da bi ih razumeo, ali ćeš, kako kažu, morati dobro da se pomučiš da im objasniš šta u stvari tražiš, kad kažeš „kupatilo” ili o kakvim to vanzemaljskim stvarima pričaš kad pominješ laptop. Ako ti se ovaj vremeplov u nacionalne stranice toliko dopadne, možeš sledećeg leta da se prijaviš kao volonter, pa ćeš i ti nositi kapicu i keceljicu, raspirivati ognjište i zaboraviti da postoji viljuška.
I drugi muzeji i tematski parkovi u Americi osmišljeni su tako da traže aktivnu ulogu i učešće posetilaca u njihov život. Evropljanima naviklim da se njihove hiljadugodišnje istorijske dileme i teorije raspravljaju na akademskim visinama, ne prija uvek ovo poigravanje sa istorijskim amaterima koji svoju ulogu igraju iznova za svakog novog posetioca željnog neposrednog kontakta sa starim vremenima. Oni će reći da je odlazak u muzej ovde trivijalno i detinjasto iskustvo a da su sveti istorijski datumi spušteni na zemlju i u dodiru sa njom nedopustivo vulgarizovani. Ali Amerikanci od malih do starih nogu zdušno u porodici gutaju lekcije kao najslađi napitak.
Svaki od ovih istorijskih parkova prati skrivena logistika. Na Internetu se može proveriti svaka milja sa odiseje Mejflauera, dubina mora, vetrovi, imena i prezimena putnika i njihov prtljag" Mnogi ispituju da li su možda potomci nekog od prvih doseljenika.
Posebna društva skupljaju priloge i donacije za unapređenje i održavanje istorijskih hepeninga. Od privatnih lica otkupljuju se stari predmeti prvih naseobina, ili se prave replike verne originalu.
Ovde je cilj da se i najkomplikovanija stvar, objasni tako da je može razumeti i čovek bez velikih škola. Tako je i sa istorijom. Ona mora da bude približena životu i zanimljiva. Inače zaostaje zaboravljena na nekoj prašnjavoj polici koju niko više nema vremena da gleda.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 05/05/2008]
