Izvor: Vesti-online.com, 07.Jun.2015, 21:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Učiteljica pod vodom

Ona je jedna od šest staf instruktora Svetske organizacije ronilaca i jedina žena među njima. Božana Ostojić roni već četvrt veka i član je Izvršnog biroa Svetske federacije, a to je organ koji postavlja ronilačke standarde.

Odrasla je u Bosanskoj Gradiški, pored Save. Bila je najbolji đak i luda za sportom. Otac je radio kao građevinac u Austriji i podržavao sve njene želje, pa je srednju školu završila u Banjaluci. Tamo joj je prvi komšija bio padobranac, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << se tako učlanila u jedriličarski klub i skoro godinu dana pilotirala bezmotornim letelicama i krstarila prostranstvima neba.

- Onda sam jednog dana u bioskopu gledala dokumentarac o pustolovinama Žaka Kustoa i zatekla ispred škole oglas na kojem je pisalo: "Naučite da ronite s nama". Odmah sam otišla u ronilački klub, prva od novajlija prošla obuku i polagala ispit krajem marta bez ronilačkog odela u ledenoj reci Vrbas. Na studije ekonomije u Beogradu upisala sam se istovremeno kad i u Udruženje ronilaca Srbije. U najprestižnijem mestu za ronioce u bivšoj SFRJ treninzi su se odvijali pet puta nedeljno. Selekcija je bila nemilosrdna, tako da su u klubu opstajali samo fizički perfektno pripremljeni posvećenici. Posle dve godine postala sam instruktorka s međunarodnom licencom i reprezentativka SFRJ u plivanju s perajima i brzinskom ronjenju.

U leto 1986. godine počela je da radi kao ronilački instruktor na Jadranskoj rivijeri.

- Jednog jutra u klubu se pojavio Džon Džekson i predstavio se kao koordinator ekspedicije Žaka Kustoa. Tražio je vodiča za dunavsku ekspediciju. Posle neverice i velike zavisti većine tadašnjih ronilačkih superstarova u regionu, našla sam se na čuvenom brodu Kalipso i ostvarila životni san da ronim kao deo ekipe Žaka Kustoa. Bila sam sa njima više od godinu dana i ostvarila svoj san. Francuski okeanograf, naučnik, ekolog, pronalazač i avanturista svojim dokumentarcima i knjigama više je otkrio o okeanima nego bilo ko u istoriji.

Najlepša ekspedicija bila je u južnoj Africi 1989. godine. Šest meseci smo proveli na ovoj ekspediciji. Bilo je i lepo i teško jer je to područje gde se sreću Atlantski i Indijski okean, hladno i toplo more, a vidljivost je slaba. Mediji i politički vrh su nas dočekali kao vanzemaljce. Imali smo sve što je moglo da nam padne na pamet, uključujući i vojne sonare, kako bismo što lakše stigli do kitova koje smo snimali. Na kopnu su u našu čast organizovane glamurozne zabave sa svetskim džet-setom. Nekoliko bitnih industrijalaca me je prosilo, ali nikada mi ne bi palo na pamet da se petljam s nekim koga poznajem sa tek dve žurke. Imali smo precizni raspored ronjenja i tada nisam imala vremena da razmatram instant bračne ponude. Svaka Kustoova ekspedicija je zbir odgovornosti, discipline i preciznosti i nema se vremena za bilo šta drugo - priča Božana.

Ronjenje zahteva ozbiljnu edukaciju, treninge, odličnu psihofizičku kondiciju i velika finansijska sredstva. Oprema košta nekoliko hiljada evra, a putovanje i sve ostale aktivnosti finansira svako kako zna i ume.

Božana je ronila pored kitova i ajkula i nikada je nisu napali. Prošla je ceo svet, a danas ima svoju ronilačku firmu. U klubu Kalipso uče se osnove ronjenja, a da bi se steklo zvanje ronioca potrebno je još pet ronjenja na otvorenom moru. Trenutno organizuje prvenstvo Evrope u plivanju perajima i brzinskom ronjenju koje će se održati u Beogradu od 1. do 8. jula ove godine, a posle toga ide na ekspediciju sa Rusima, na Barencovo more. Kako kaže, ide da malo uživa.

Nastavak na Vesti-online.com...