Izvor: RTS, 04.Nov.2014, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učionica umesto radionice
Sve je manje đaka u Srbiji, a sve više potreba za novim zanimanjima. Pri odabiru zanimanja, kriterijum je zaposlenje, pa se, prema podacima Ministarstva, 75 odsto učenika opredeljuje za srednje stručne škole. Međutim, ispostavlja se da i posle te škole, veliki broj njih nastavlja studije.
Hoće li zemlju izgraditi mašinski tehničari ili mašinski inženjeri? – pitanje je na koje statistika i praksa različito odgovaraju.
Statistika kaže da 75 odsto đaka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Srbiji pohađa srednje stručne škole, a tek svaki četvrti gimnaziju. Trogodišnje škole mahom su prazne, a tražena zanimanja, tvrde u stručnim školama, vape za kadrom.
"Srbiji trebaju majstori, tehničari, bez toga nema razvoja zemlje i sad imate vapaj za majstorima i tehničarima u građevinarstvu, poljoprivredi, tekstilnoj industriji", objašnjava predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić.
Loš sistem, za državu je bacanje para. Stručno obrazovanje u proseku je četiri puta skuplje nego gimnazijsko.
U Forumu procenjuju da đak u stručnoj školi državu godišnje košta 1.000 evra, a gimnazijalac oko 650 evra.
Plan države je da poveća broj gimnazijalaca na više od 50 odsto, ali ne, kako objašnjavaju, zabranama upisa, već podsticanjem konkurentnosti gimnazija.
"Mi želimo da učenici koji izlaze iz škola budu spremni za privredu. To ne ide samo tako što jačamo srednje stručne škole, nama je potrebno mnogo više inicijative kod onih koji završavaju fakultete i zato su nam potrebne ozbiljne gimnazije", kaže ministar prosvete Srđan Verbić.
Država mora da razmisli kakve veštine želi od svojih građana, procenjuju oni koji se bave kvalitetom obrazovanja. Trenutna računica je, kažu, loša jer posle stručne škole ne ide se na posao, već na fakultet – i to svaki treći đak.
"Tu imamo dva problema: prvo, oni nisu pripremljeni za studiranje, a drugo, ono vreme koje smo uložili da oni postanu stručni u svojoj oblasti oni to ne koriste, a mi smo potrošili njihovo vreme i naše resurse da bismo na kraju dobili novog studenta", navodi Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta.
U poređenju sa evropskom praksom, ne stojimo dobro. U 16 zemalja Unije ima više od 50 odsto gimnazijalaca – u Irskoj, Francuskoj i Nemačkoj svaki drugi srednjoškolac pohađa gimnaziju, u Litvaniji više od 80 odsto, na Kipru 87 procenata.
