Izvor: Vesti-online.com, 14.Jun.2015, 21:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Učim srpski na internetu"

Mihajlo Đurić iz Frankfurta ima 23 godine, majka mu je Nemica, otac Srbin, i tek kad je pre nekoliko godina počeo da se bavi folklorom odlučio je da savlada jezik i srpsku istoriju

Evropska smotra srpskog folklora dijaspore dovela je u Srbiju mnoge mlade ljude, drugu i treću generaciju koja odrasta u inostranstvu, ali nije zaboravila svoje poreklo. Među 3.500 mladih Srba iz dijaspore našao se i 23-godišnji student ekonomije Mihajlo Đurić iz Frankfurta. Mihajlo je dete >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iz mešovitog braka. Majka Sabina je Nemica, a otac Ljubomir je poreklom iz Novog Grada u Republici Srpskoj. Mihajlo je srpski jezik naučio sam, i to tek pre koju godinu.

- Pokupio sam najbolje od Srba i Nemaca. Zato i obožavam i poštujem to naše porodično prožimanje različitih kultura i mentaliteta - kaže šeretski Mihajlo Đurić, koji objašnjava zašto ne veruje u slučajnosti.

- Moji su se slučajno upoznali, tako što se ovaj odozgo pobrinuo za to. Tata mi je rekao da su se upoznali "u srpskoj biblioteci", odnosno, kafani. On mi stalno priča: "Moje smeđe oči su se susrele s najlepšim zelenim očima i znao sam da je to ljubav! Od tada se nismo razdvojili ni na pet minuta." Sudeći po njihovoj ljubavnoj priči i nije tako teško sresti svoju drugu polovinu. Njihova ljubav i život, kao i razumevanje, samo su se produbljivali, a porodica se uvećavala - priča Mihajlo. U mešovitom braku rođena su četiri sina, Mihajlo, Saša Slaviša, Leon Lazar i najmlađi Dušan koji je nedavno napunio drugu godinu i 17 godina je mlađi od Mihajla.

- Moj otac je završio školu u Novom Gradu i tek je kao 20-godišnjak došao u Nemačku, i to na jedvite jade. Sreća, jer da se nije odlučio, ne bi bilo danas nas četvorice da ga podsećamo koliko je život lep. Rođen sam u Frankfurtu i do pre koje godine nisam znao ni reč srpskog i tada sam se osećao više kao Nemac. Međutim, otac je to uvideo i nije mu se dopalo da zanemarujem njegove korene i upisao me je na folklor i od tada je nastupio moj preokret. Danas se osećam više kao Srbin i ponosan sam na našu hrabru srpsku istoriju o kojoj sam doskora jedva nešto znao - kaže Mihajlo.

- Moji su zaposleni i kao većina veći deo vremena provode na poslu, ali ipak, nalaze vremena za bavljenje svojom decom i da nas izvedu na pravi put i od nas naprave dobre i časne ljude. Po prirodi stvari majka je ipak, više i češće bila uz nas, a kako su ona i otac pričali isključivo na nemačkom i nas četvorica prvo progovorili nemački. Tek odnedavno počeo sam samostalno da učim srpski, i to zato što me je sramota da kažem da sam Srbin, a ne znam srpski - otkriva nam Mihajlo i dodaje da mu je Gugl najbolji učitelj.

- Otac Ljubomir je imao nešto manje od šest godina kada je njegova majka Mileva otišla u Nemačku. Naime, posle razvoda od deke Dragutina, baka Mileva nije imala uslova za normalan život u Novom Gradu, koji se tada zvao Bosanski Novi i želeći da svom sinu i sebi obezbedi lepši život, početkom 70-ih se otisnula u beli svet. Nije joj bilo lako, imala je samo osnovnu školi i nije znala ni reč nemačkog, ali uspela je i svi mi njeni unuci smo ponosni na nju - kaže Mihajlo, ne skrivajući divljenje prema baki Milevi.

- Svestan sam da mnogo grešim u izgovoru, jer su gramatika i srpski pravopis i te kako teški, posebno kada se uče preko interneta, ali sve bolje napredujem. U početku me je bilo sramota da govorim na lošem srpskom, ali su me ohrabrili srpski prijatelji i sada je sve mnogo lakše - zadovoljno kaže Mihajlo.

Sada može sit da se ispriča sa očevom majkom Milevom, koja takođe živi u Frankfurtu, ali loše stoji s nemačkim...

- Nas dvoje smo godinama pričali kao gluv i nem! Ona ne zna nemački, ja nisam znao srpski i onda su ruke bile glavni vid sporazumevanja i pantomima, a danas je priča sasvim drugačija i baka je izuzetno ponosna na mene - zadovoljan je Mihajlo, obećavajući da će prilikom narednog susreta govoriti srpski bez nemačkog akcenta!

Nastavak na Vesti-online.com...