Izvor: Politika, 15.Apr.2013, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenje jezika (drugi deo)
Downtown Toronto
Preko vode Ontarija, sa istoka,udari sunce u staklene fasade grada.
Pretvori ih u ogledala za trenutak.
Probudi nove nade za beskućnike i one bolesne u Toronto General Hospital.
Na beskrajnoj traci Gardinera je već nova smena.
Danas se mora odraditi dan, biti ljubazan, pronaći nekoga za ceoživot,proslaviti rođendan, biti tužan, biti na naslovnim stranama Toronto San-a.
Oni koji su sve to uradili tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << noći, spuštaju zavese i sada žele da spavaju.
Kada se sunce ugasi, sa druge strane grada, ponoviće ono od predhodne noći.
Noć je, silueta grada treperi, svetluca u raznim bojama, kao da diše.
Sa Pearson aerodroma, svetla aviona mešaju se sa zvezdama.
Homeless
U parku Metropolitan United Church za betonskom šahovskom tablom sede, beli i crni kralj.
Na crno belom polju je samo pregršt sunčanih dukata prosutih kroz prorez između zgrada.
Oni razumeju znak sa neba. Danas nema pobednika.
Nose svoje kraljevske svite u vrećama i torbama u svoje logore.
Dan je prošao bez poraza.
Yonge-Dundas Square
Uleteo sam u kaleidoskop od bilborda i ogromnih relkamnih panela.
U igru svetlosti, boja i pokreta.
Deca se igraju vodoskocima na granitom popločanom platou.
Dlanovima im ne daju da narastu i budu viša od njih.
Na pozornici bubnjaju afrički bubnjevi.
Menjaju mi ritam srca.
I ljudima oko mene.
Trenutak iluzije.
PATH
Ginisov rekord za najveći podzemni trgovački centar, dug 28km.
Bio bi to raj za beskućnike.
Za 5000 savremenih „rudara” je to samo radno mesto.
Sedim u „Second Cup", umačem cookies u vrelu kafu, gledam u lepo obučene ljude iz finansijskog kvarta.
Sada su na pauzi za ručak, opušteni, veseli i mladi.
Mislim na Don Stefana i Al Kaponea.
Oni su bili deo podzemlja, doduše druge vrste.
Toronto island's
Kad je te noći oluja odsecala vrhove talasa i njima zasipala prozore čak na stanicu Union, kažu, vraćala vodu Niagara reke, nazad do vodopada, nestala je kopnena veza, peskoviti sprud, ostala su ostva na Ontariju.
Kao da je neko laganim pokretima taj-čija kovitlao sneg preko nekoliko ostrvaca povezanih lučnim pešačkim mostićima, seoceta u šumi Ward ostrva, plaža, vrtova, staza i jezerca u kome će, već u proleće, ploviti divlje patke i labudovi zajedno a odrasli voziti kanu i kajak sa svojom decom.
U zimovniku, jedrilice okružene ledenim ogledalima, miruju.
Svetionik, sa snežnom kapom, čuva tajnu nestanka prvog svetioničara.
Iz Toronto Harboura, lanac ostrvaca je u izmaglici neke druge bajke i čuva grad od velikih talasa.
Tišinu remeti uzletanje Skymaster-a sa duplim repom i čudnim zvukom, na ostrvskom aerodromu.
Sleep over
Devojčice idu na spavanje kod drugarica iz razreda.
Dečaci kod svojih drugara.
Kad porastu, to zovu drugim imenom.
Prelazim ulicu.
Ispred mene veoma zgodna žena.
Gledam u nju i mislim kako je sleep over dobra stvar.
Supruga mi šapuće, mogao bi kod mene na sleep over.
Ona je stvarno diskretna.
I vodi računa da ne zalutam.
Garbage day
Utorkom je u ulici Silver Birch.
Kante za smeće su postrojene sa obe strane ulice, uz ivičnjak.
Kao na smotri, obe, one za reciklažu i one s otpadom.
Zbog rakuna zakopčani poklopci se moraju osloboditi.
Ako nisu, smeće ostaje.
Kad prolazim pored kanti, kao da čujem: pozdrav na levo.
Family doctor
Poljak po poreklu.
Retko da neko kao on izgovara moje prezime pravilno.
Kaže, mister Topič. Zato ga obožavam.
Godišnji pregled, izmeri, posluša, pogleda analizu krvi, zavuče prst zbog prostate.
Potapše me po ramenu, dobro je za tvoje godine, kaže.
I ne da mi antibiotike, kad ga zamolim.
MacMillan Avenue
Ulica od par stotina metara.
Širok trotoar sa drvoredom na obe strane.
Toliko je tiha i pusta kao da u tim kućama niko ne živi.
Noćas ću sprejom prefarbati ono Mac.
Ostaće Milan.
Tako će moj otac u Torontu dobiti ulicu sa njegovim imenom.
Starbucks
Dve mlade majke se smeju nečemu (bebe u kolicima spavaju).
Piju kafu iz velikih plastičnih čaša (povremeno im pogled padne na bebe).
Do njih, na kauču, čovek u crnom odelu, ima laptop na krilu.
Ispija kapućino bez ikakvog izraza na licu. To radi mehanički.
Za stolom su dve devojke. Kucaju poruke. Izgledaju veoma zauzete.
Pored ulaza, vezan za šipku, mali šnaucer, prednjim šapama se oslanja na izlog.
Pribija njušku uz staklo. Maše repom
Gleda unutra, pa ponovo seda na stražnje noge.
Ne obraća pažnju na mene.
Lepo vaspitan pas.
Miriše kafa.
Breakfest
Deka, šta ima za breakfest?
Hm, šoljica snežnih pahuljica i sunčani leptirići
na kriški plavog neba.
Deka, to je cool.
My originally country
Deka, gde je tvoj originally country, pita unuka.
Šta da kažem?
Suviše je mala da shvati.
Pokaži mi na mapi, insistira.
Kad sam došao u Kanadu,bila je velika, pa sve manja.
Onda sam je poneo sa sobom.
Sada je u mom srcu.
Deka, deka, you kidding me?
Miodrag Topić, Toronto, Kanada
objavljeno: 15.04.2013
