Izvor: RTS, 07.Sep.2014, 21:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Učenički domovi najbolje rešenje

Početak škole za pojedine učenike je mnogo više od toga. Neki od njih morali su zbog upisa u novu školu da spakuju kofere i presele se u drugi grad. Tako, u 64 učenička doma u Srbiji – od 1. septembra živi više od 10.000 đaka.

Odvajanje od porodice – svojevrstan je ispit zrelosti. Put do ostvarenja sna – da postane pilot – Aleksandra je doveo do učeničkog doma. Iz rodnog Vranja, ovih dana, prvi put se odselio. Pripremao se celo leto za taj trenutak. Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kad se pomene zavičaj, stegne mu se grlo.

"Najviše će mi nedostajati porodica jer imam mlađu sestru, pa mi je teško. Beograd je dosta veliki grad, u Vranju ima manje ljudi pa je lakše za adaptaciju, ali dobro, čovek se na sve navikne", kaže Aleksandar Nikolić.

Pristigli su iz raznih gradova Srbije, ali i iz regiona. Marija Lazić dolazi iz Republike Srpske, iz malog mesta koje se zove Šekovići.

"Uopšte nije lako odvojiti se od roditelja, nisam se nikad odvajala, ovo je prvi put i mislim da je njima teže nego meni. Dom je stvarno odličan, uslovi su super, društvo je mnogo dobro", kaže Marija Lazić.

Poslednjih godina mnogi domovi su renovirani, pa su i uslovi za život i boravak znatno poboljšani.

Upravnik doma "Petar Drapšin" iz Beograda Miloje Knežević kaže da u svakoj sobi imaju kupatilo, internet, TV signal, tako da učenici imaju optimalne uslove i za život.

"Hrana se sprema na osnovu normativa, postoji tehnolog koji brine o kvalitetu ishrane, tako da ima i voća i kolača, pa se deca zaista kvalitetno hrane", navodi Knežević.

Prilikom raspoređivanja učenika u sobe, stručni tim vodi računa da zajedno budu deca sličnog interesovanja, ili čak iz iste škole i odeljenja, ako je moguće. Ipak, promena je velika, pa je kriza prilagođavanja kod nekih neizbežna.

"Ta adaptaciona kriza podrazumeva tugovanje, plakanje, pa čak i psihosomatske tegobe, nesanice, gubitak apetita, ali to je sve prolaznog karaktera, prevazilazi se u prvim mesecima ili do kraja prvog polugodišta", kaže stručni saradnik Željka Crnoglavac.

Uz podršku vaspitača ali i porodice – misli o vraćanju u zavičaj. Do proleća utihnu, gleda se napred, u sledeću školsku godinu i ka upisu na fakultet. Doma se njegovi bivši stanari sete čak i kad odavno nisu njegovi stanari.

"Često se dešava da neki roditelji pred svojim detetom pohvale dom u kome su bili pre dvadesetak godina, da kažu – evo, bio sam u ovom domu i ovde mi je bilo lepo – tako da dovode svoju decu da nastave školovanje u Beogradu", kaže Crnoglavac.

Takav potez veliko je ohrabrenje detetu. Znajući za šta su bili kadri roditelji, dete je rešeno da sve izazove prihvati i spremnije i spretnije.

Nastavak na RTS...