Izvor: Blic, 23.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenici „isprobali“ rakete
BEOGRAD - Kako izgledaju rakete uživo, od čega se sastoje, koliko koštaju, na koji način se lansiraju i usmeravaju i na kraju pogađaju cilj - odgovore sada zna većina od nekoliko stotina učenika više beogradskih osnovnih škola koji su juče organizovano posetili vojnu kasarnu „Banjica“ i uveličali proslavu dana 250. raketne brigade PVO Vojske Srbije.
„Otvoreni dan" i širom raširene kapije ovog objekta iskoristili su i nešto stariji, ništa manje znatiželji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sugrađani. Dok su mališani sam ulazak na imanje vojske doživeli uobičajeno, držeči se reda „dvoje po dvoje" i očekujući mig učiteljice ili razredne, za pojedinačne posetioce prolazak rampe i maslinastozelene kućice nije baš predstavljao svakidašnje iskustvo.
- Pošto prvi put ulazim u kasarnu, očekivao sam znatno veću kontrolu na ulazu pa čak i pretres, a ispostavilo se da je bilo dovoljno da samo kažem ime i prezime - rekao je vidno uzbuđeni Miloš Janković, učenik Šeste gimnazije, koji je zajedno sa drugom iz zgrade želeo da zaviri u kapacitete protivvazdušne odbrane.
Po prolasku kapije, svakog posetioca put je dalje vodio u istom pravcu ka prostranim betonskim terenima za košarku koji su privremeno izmenili namenu. Umesto bezazlenog bacanja lopte u koš, „gosti" su se ovoga puta upoznavali sa znatno ozbiljnijim tehnikama izbacivanja još opasnijeg materijala. Nekoliko kamiona opremljenih najsavremenijim uređajima komunikacije izgledali su tako maleno naspram ka nebu ustremljene elektronske table, koja je u pravilnim razmacima kružila oko svoje ose.
- Svi podaci dobijeni sa osmatračkog radara dolaze kod nas u kamion gde ih mi poluautomatski obrađujemo i prosleđujemo raketnoj bateriji, odakle se ispaljuju rakete, a zatim ih uz pomoć drugog radara usmeravamo ka cilju koji treba pogoditi ili, kako mi volimo da kažemo, uništiti. Celokupna radnja izvodi se u roku od pola minuta - objašnjavaju pripadnici 250. raketne brigade.
Stvarnom doživljaju iznenadne sile doprinele su i dve skoro po pet metara dugačke sovjetske rakete položene na postolja, a predstavljene bukvalno na dohvat ruke. Uređaji za njihovo lansiranje u neposrednoj blizini pojačali su maštu, pre svega najmlađih posetilaca.
- Oduševljen sam. Rakete izgledaju zaista moćno. Mogu samo da zamislim kako sve to izgleda kada se lansiraju sa raketne baterije - priča Miloš Mandić, učenik osmog razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić" iz Vinče, dok na video-bimu ispod vojničkog šatora posmatra snimak ispaljivanja raketa „kub" i „neva" tokom vojnih vežbi u Bugarskoj.
Obilazak spomen-sobe i upoznavanje istorije raketne brigade koja je proslavila 48. godišnjicu postojanja značio je i završetak kruga u okviru kojeg je ceo izloženi materijal predstavljen. Usledilo je druženje sa vojnicima uz topli čaj.
- Ovom akcijom želeli smo pre svega da približimo Vojsku Srbije omladini kako bismo ih zainteresovali da nastave svoje školovanje u Vojnoj gimnaziji ili na Vojnoj akademiji i jednog dana budu naši profesionalni članovi - kaže Draško Živković, poručnik 250. raketne brigade.
Jedna raketa k`o „ferari"
Mada se većina mališana prilikom upoznavanja načina rada izloženih raketnih sistema raspitivala o karakteristikama raketa, bilo je i onih koje je zanimalo koliko jedno ovako oružje košta. Odgovor poručnika „100.000 dolara" izmamio je i duhovitu opasku.
- Umesto „ferarija", ti kupiš raketu - reče jedan dečak kroz smeh.
