Izvor: Blic, 11.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenici ih ne shvataju ozbiljno
Problem kvoruma, opstrukcije i probijanje rokova ne muči samo Narodnu skupštinu. Da li zbog mladosti ili zbog lošeg primera koji im pružaju pravi političari, od sličnih boljki boluju i poslanici u đačkim parlamentima. Ipak kad zaborave na razlike u godinama i lične čarke, bez problema organizuju humanitarne akcije, postavljaju veb stranice, organizuju izlete i posreduju između nastavnika i vršnjaka.
Zamišljen kao način da se deca od malih nogu uče veštinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odlučivanja i upravljanja, kao i odgovornosti za dane provedene u školi, učenički parlamenti su od pre nekoliko godina zaživeli i u beogradskim školama. Za razliku od njihovih vršnjaka u zemljama Evropske unije, koji izbor poslanika shvataju vrlo ozbiljno pa organizuju i prave kampanje, većina beogradskih đaka smatra da im je funkcija parlamentarca samo još jedna nametnuta obaveza. Uz veliku pomoć nastavnika u pojedinim školama stvari se polako menjaju.
- Velika je čast biti predsednik đačkog parlamenta. Iskreno osećam i veliku odgovornost. Vodim računa čak i kako se oblačim jer smatram da svojim ponašanjem treba da budem uzor ostalima u školi. Kad je pokrenuta cela priča o đačkom parlamentu niko nije želeo da bude deo toga i shvatili smo sve kao još jednu obavezu, ali pogrešili smo. Mnogo smo naučili o školi, a i neki naši zahtevi su ostvareni. Dobili smo muziku na odmoru, uspevamo da povremeno organizujemo i žurku u školi, a sa još nekim školama smo organizovali takmičenja u vannastavnim aktivnostima - priča za „Blic” Marija Rebić, predsednica đačkog parlamenta u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić” i dodaje da njena starija sestra kaže da kod njih u srednjoj školi đački parlament postoji samo na papiru.
Jedna od važnih uloga ovakvog vida organizovanja je prevencija u borbi protiv nasilja. Stručnjaci ističu da su iskustva zapadnih zemalja pokazala da je u školama u kojima je ova institucija bila jaka i gde su đaci ozbiljno shvatili svoju ulogu, nasilje smanjeno. Organizovanjem brojnih aktivnosti, akcija, radionica učenici postaju zadovoljniji, samim tim tenzije se smanjuju.
- Naši „poslanici” mnogo pažnje posvećuju borbi protiv nasilja u školi. Napravili su i veb stranicu posvećenu tome, štampaju i razne plakate, prošli su razne seminare i trude se da sve naučeno primene u školi. Čini mi se da su otišli i korak dalje jer je jedna devojka završila i trening za prepoznavanje nasilja u porodici. Moj utisak je da imaju potencijala i da kad nešto žele to i ostvare. Organizovali su nekoliko humanitarnih koncerata, a sav prilog otišao je kao pomoć deci koja su trebala da iduna operaciju. Međutim, ne umeju da se organizuju pa se dešava da nemaju kvorum, tu je i sukob između starijih i mlađih đaka, a ne poštuju ni termine koje su sami sebi zadali - ističe Anita Jakovljević, psiholog u Gimnaziji „Sveti Sava”.
Bez obzira što postoje već nekoliko godina u velikom broju škola đački parlamenti su samo „mrtvo slovo” na papiru. Sve počinje i završava se time što se iz svakog odeljenja izaberu po dva poslanika, koji zatim odrede svog predsednika. Sednice se ne održavaju, a učenici nemaju nikakvu inicijativu. Malo ko i zna da imaju pravo da osim skupštine, formiraju i Vladu sa pet ministara.
- Moguće je formirati ministarstva ili odbore i to se određuje statutom. Preporučljivo je da svaka škola ima ministra kulture i informacija, zabave i druženja, sporta i rekreacije, ekologije, zaštite dečijih prava. Ovakva podela dužnosti pruža deci potreban osećaj važnosti i oni samim tim postaju angažovaniji. Ipak, ne možemo se pohvaliti trenutnim stanjem stvari. Potrebno je mnogo rada da bi i nastavnici i učenici shvatili prednost ove školske ustanove. Đaci koji su bili u Danskoj u poseti vršnjacima, ostali su fascinirani organizacijom i funkcionisanjem njihovog parlamenta - priča Nevena Perić, psiholog u Srednjoj stručnoj školi.
Zašto je važan đački parlament
1. Garantuje osnovne slobode učenika, kroz ostvarivanje prava na slobodu govora, izražavanja, slobodu udruživanja, slobodu izražavanja sopstvenog mišljenja
2. Omogućava lični razvoj učenika
3. Pruža mogućnost kolektivnog odlučivanja kroz učeničke parlamente, doprinosi poboljšanju atmosfere i života u školi
4. Doprinosi razvoju kvalitetnijeg odnosa i izgradnju partnerstva sa nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima i organima škole
5. Omogućava saradnju, uvažavanje različitih argumentacija i stavova i smanjenje agresivnosti
