Izvor: Večernje novosti, 26.Jul.2015, 18:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uče decu kao da smo u SFRJ

POSLEDNjA klasifikacija zanimanja i obrazovnih profila u Srbiji urađena je pre dve i po decenije i ne postoji nijedan noviji i kompletniji sistem podataka o tome kod nas. To je svakako jedan od glavnih razloga zašto je spisak nezaposlenih u našoj zemlji toliko dugačak i zašto nosioci pojedinih diploma nikada ne uspeju da dođu do radne knjižice u svojoj struci. Mnoge profile sistem ne prepoznaje, pa ih je i nemoguće ponuditi poslodavcima. Ova jedinstvena nomenklatura sadrži šifre, nazive >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i opise svih profesija i osim te prilično zastarele klasifikacije, kod nas ne postoji nijedan zvanični organ ili telo u čijoj je nadležnosti praćenje problematike rada sa aspekta promena u svetu zanimanja. - U dva navrata, od 2009. do 2011. i od 2012. do 2014. godine urađena su dva projekta. U domaćem i EU projektu predmet istraživanja su bila zanimanja sa aspekta promena u svetu rada i njihovo klasifikovanje u skladu sa standardom Međunarodne organizacije rada o zanimanjima iz 2008. godine - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. - Oba su rađena na odgovarajućem uzorku poslodavaca i uz učešće relevantnih institucionalnih učesnika. Nažalost, rezultati nisu provereni u praksi, niti su izneti na uvid stručnoj javnosti, pa se stoga ne može govoriti o njihovoj vrednosti. Tako je do daljeg, nomenklatura iz 1990. godine i dalje najkompletniji set podataka o zanimanjima u Srbiji i njena primena u NSZ ima samo karakter internog dokumenta. Za dr Nadu Trifković, direktora Medicinske škole Beograd, Srbija danas ima dva ozbiljna problema u obrazovanju, a to su odličan visokoobrazovni kadar koji odlazi iz zemlje i drugi, da nam kadrovi provode na birou od dve do sedam godina, pa kada se zaposle više ni ne znaju da rade posao za koji su se školovali. - Nikada u našoj zemlji nije postojala usklađenost upisne politike sa potrebama tržišta rada, osim na papiru - kaže Trifković. - To je luksuz koji nijedna država ne bi sebi smela da dozvoli. Ne treba neko da se bavi prosvetom da bi razumeo da postoji problem. Godinama unazad sve se svodi na dva do tri godišnja seminara na kojima se svi iskukamo, a niko se nikada nije pokrenuo. Ona naglašava da bi NSZ pred svaki upis školama i fakultetima morao da pošalje spisak zanimanja koja su tražena, kao i procene za naredni period. Za ovaj posao, po njoj, ne treba novac, već samo malo više angažovanja. Dešava se da neko ko završi školu dođe da se prijavi u službu zapošljavanja, a službenik ne može da ga pronađe u šifrarniku, niti zna kom poslodavcu da ga ponudi. - U medicinskoj struci ima najmanje problema, ali je činjenica da mi, recimo, nemamo zanimanje poput gerontologa ili specijalizovanog osoblja za rad u psihijatrijskim ustanovama - kaže Trifković. - Trebalo bi uvesti po dva tri odeljenja za takve kadrove i oni bi svi mogli da se zaposle i da budu dobro plaćeni. Profesor dr Miloš Milovančević, dekan beogradskog Mašinskog fakulteta, kaže za "Novosti" da oficijelna saradnja između tržišta rada i fakulteta ne postoji. Zato ova visokoškolska institucija radi samostalno ispitivanja o svojim kadrovima - gde su, šta rade, koliko čekaju na posao. - U martu je u celoj Srbiji bilo nezaposleno oko 900 mašinskih inženjera, ali je većina njih u zrelim godinama i ostali su bez posla posle propasti državnih firmi - objašnjava prof. Milovančević. - Naši diplomci koji sada izađu sa fakulteta zaposle se u roku od mesec do dva. Diplome Mašinskog fakulteta su tražene naročito u privatnom sektoru. Za njega problem klasifikacije zanimanja postoji još iz vremena Stipe Šuvara, kada su, recimo, umesto obućara uvedena zanimanja za gornji i donji deo obuće, za đon i slično, a niko nije školovao samo obućara.POSLODAVCI - Radi šireg sagledavanja situacije na tržištu rada, NSZ sprovodi istraživanje zahteva poslodavaca - kažu NSZ. - Anketiranjem poslodavaca prikupljamo informacije o potrebama poslodavaca za zanimanjima, kvalifikacijama i znanjima i veštinama radne snage koju nameravaju da zaposle. Praktični cilj ankete je identifikacija neusklađenosti između ponude i tražnje za radnom snagom u pogledu zanimanja, posebnih znanja i veština kako bi se na osnovu toga kreirale mere prevashodno obrazovnog karaktera za smanjivanje jaza kvalifikacija. Smanjivanje ovog jaza bi, sa svoje strane, trebalo da doprinese smanjivanju tzv. strukturne nezaposlenosti. S druge strane, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje tvrde da oni u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti vode evidencije u oblasti zapošljavanja. Te evidencije sadrže podatke koji se prikupljaju u svrhu pružanja adekvatne pomoći tražiocima zaposlenja i poslodavcima, ali i radi sagledavanja stanja i kretanja na tržištu rada. - NSZ ima obavezu izveštavanja nadležnog ministarstva za poslove zapošljavanja, kao i objavljivanja podataka iz evidencija u skladu sa opštim aktom NSZ - kažu u ovoj instituciji. - Svi zainteresovani akteri na tržištu rada mogu da se upoznaju sa statističkim podacima o broju i strukturi nezaposlenih i ostalih kategorija tražilaca zaposlenja, broju i strukturi prijavljenih potreba za zapošljavanjem od strane poslodavaca, kao i ostalim parametrima relevantnim za predstavljanje aktuelnih kretanja na tržištu rada, najlakše i najbrže putem internet sajta. Oni su spremni da, pored ovih osnovnih informacija, na konkretan zahtev osobe ili institucije, dostave i druge podatke u skladu sa mogućnostima. Konkretno, kada je u pitanju saradnja sa obrazovnim institucijama, do sada, NSZ se odazivala na svaki poziv. Saradnja se, tvrde oni, odvijala kako na lokalnom nivou, kao dvosmerna komunikacija između škola, školskih uprava i mesno nadležnih filijala NSZ, tako i na nivou Direkcije NSZ i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. KO NAJDUŽE ČEKA NA POSAO Polovina svih nezaposlenih na evidenciji NSZ ima između 30 i 50 godina, a svaka četvrta osoba koja se nalazi na birou mlađa je od 30 godina. Polovinu svih nezaposlenih čine osobe sa srednjim obrazovanjem, a trećinu - bez kvalifikacija i niskokvalifikovane osobe. Na posao najduže čekaju pomoćnici konfekcionara, šivači tekstila, pomoćni bravari, vozači lakih motornih vozila, krojači tekstila, šivači konfekcije, mašinski mehaničari, prelci, tkači, pletači i prodavci robe svakodnevne potrošnje. Kada su u pitanju osobe sa srednjoškolskim obrazovanjem, radnu knjižicu najduže čekaju laboranti biologije, upravni tehničari, servisni mašinski mehaničari, knjigovođe, voćarsko-vinogradarski tehničari, saradnici u nastavi, inokorespondenti, komercijalni i tekstilni tehničari. Među visokoobrazovanim građanima do posla teško dolaze lekari opšte medicine, stomatolozi, ali i stručnjaci poput organizatora automatske obrade podataka, koji na prvo zaposlenje prosečno čekaju i duže od šest godina. SAVETUJU, ANKETIRAJU I PLANIRAJU U 2014. godini, na osnovu postignutog dogovora sa Ministarstvom prosvete, radi realizacije aktivnosti na planiranju upisa učenika u srednje škole, predstavnici NSZ su bili učesnici sastanaka u cilju izrade predloga upisa za područje koje pokriva nadležna školska uprava. - NSZ kao institucija može doprineti sagledavanju situacije na tržištu u cilju planiranja budućih potreba upisa, isključivo čineći dostupnim informacije kojima raspolaže, ali ne i da utiče na kreiranje odluka koje nisu u njenoj nadležnosti, već samo da pruži relevantne informacije koje beleži u praksi, iskustva, probleme na koje nailazi prilikom obezbeđivanja određenih profila radnika, na lokalnom nivou i šire - kažu u NSZ. Izveštaji o anketiranju su javno dostupni i savetujemo nadležnim institucijama da ih svakako uzmu u razmatranje prilikom planiranja.

Nastavak na Večernje novosti...