Izvor: Blic, 25.Feb.2012, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ublažite oboljenja izazvana preteranim radom
Svoje poslovne obaveze nastavljate da obavljate i nakon odlaska s posla? Šefovi, kolege, klijenti... zovu vas u svako doba dana? Smene su duže od osam sati. Čak i ako vam je sve to plaćeno, previše rada je, dugoročno gledano, neisplativ posao - imate novac, ali gubite zdravlje.
- U vreme opšte ekonomske krize, ni prekomeran rad više nije garancija da se zadrži posao. Kapaciteti organzima se iscrpljuju do krajnjih granica, a primarna motivacija postaje strah - objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jelena Zulević, psiholog, psihoterapeut i psihološki savetnik.
Ta negativna motivacija je loša jer ne možemo da dobro savladamo stres.
- Ostavljanjem posla na poslu umesto da ga nosimo kući, ne samo što ćemo efektivnije iskoristiti regularno radno vreme, već ćemo se na posao vratiti odmorni. Iako današnje vreme zahteva mnoštvo prilagođavanja, važno je znati kako sačuvati sebe da bismo „ostali u igri" - kaže doktorka Zulević.
Koje sve negativne posledice po um i telo izaziva preterani rad i kako da ih ublažite saznajte od naših stručnjaka.
Predupredite depresiju
Istraživanje britanskih naučnika pokazalo je da ljudi koji rade 11 ili više sati dnevno imaju dvostruko veći rizik od pojave teške depresivne epizode. Zbog posla su manje s porodicom, imaju manje vremena za sebe, premalo spavaju... A baš to je korisno za smanjivanje nivoa stresa.
- Kako bi se izbegla depresija, važno je isplanirati radni dan. Perfekcionizam nije neophodan i treba postavljati realistične ciljeve. Vremenom ćemo tako naučiti kako da efikasnije obavljamo stvari za kraće vreme, a odmor će nam napuniti baterije - kaže dr Jelena Zulević.
Zaštitite srce
Ako godinama pričate da će vas prekomeran rad dotući, možda ste u pravu. Studija sprovedena na Univerzitetski koledž London pokazala je da je kod onih koji rade 10 sati dnevno 60 odsto veći rizik od razvijanja srčane bolesti ili od srčanog udara u odnosu na one koji rade sedam-osam sati na dan.
-Vežbajte redovno, doručak je obavezan, a za užinu pojedite voće ili povrće. Nemojte da večerate kasno, neka to bude najkasnije dva sata pre nego što legnete u krevet - savetuje dr Milica Nikolić Urošević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja Vračar.
Rad kod kuće
Mnogi zaposleni posao odrađuju i kod kuće. Ujutro su neispavani, pa ne čudi što mnoge američke ankete pokazuju da trećina zaposlenih kunja na poslu, a 10 odsto zbog neispavanosti i zakasni.
Zbog slabe koncentracije sasvim je logično da dolazi do niza stresnih situacija zbog grešaka.
- Kad završite sa poslom, najbolje je da odete u šetnju i družite se sa prijateljima - kaže dr Zulević.
Rat sedenju
Osam sati sedenja tokom dana je predugo. Dokazano je da sedenje povećava rizik od dijabetesa i bolesti jetre, dok više od dva sata provedena pred ekranom uzrokuju rizik od srčanih tegoba i probleme sa očima. Bolovi u kičmi su još jedna posledica prekomernog sedenja.
- Na svakih 45 minuta napravite odmor, prošetajte - savetuje dr Urošević. Usled dugotrajnog sedenja oštećuje se kompletna kičma, a zbog unosa brze hrane, cigareta, kafe povećava se krvni pritisak, pa je samim tim veći i rizik od dijebetsa - dodaje dr Urošević.
Spremite se za fizički rad
Sedenje je naporno, ali oni koje odrade posao stojeći i naporno fizički radeći, takođe pate. Krajnje iscrpljivanje organizma odražava se posebno na kičmu i bubrege. Ako još zaboravite da redovno unosite tečnost, potpuno mučite organizam.
- Nikada nemojte da se izlažete fizičkom naporu nepripremljeni i odjednom, jer je to veliki napor za srce i kičmu. Kao pripremu fizičkom radu radite vežbe, šetajte, brzo hodajte. Takođe, ako dugo stojite, često menjajte položaje i pravite različite pokrete rukama i nogama. Bitno je da vodite i računa o kilaži - dodaje dr Milica Nikolić Urošević.
Povezane vesti: Da srce više ne lupa
.jpg)
