Izvor: Blic, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubio zbog 22 ara
Ubio zbog 22 ara
ZAJEČAR - Momčilo Vidić (57) iz Plavne kod Negotina je zatvorenik Okružnog zatvora u Zaječaru gde služi kaznu zbog ubistva koje se dogodilo pre pet godina. On je udarcem pijuka u glavu zbog svađe oko 22 ara placa ubio komšiju Momčila Milicenovića, i osuđen je na 8,5 godina zatvora. Za čitaoce 'Blica' Momčilo priča o zločinu koji je punio novinarske stranice, o zatvorskom životu i o osećanju sa kojim se svakodnevno budi.
- Tog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 21. jula 2001. godine bio sam u Zaječaru na vašaru i kada sam se vratio u selo, vidim kako moj imenjak Momčilo ograđuje voćnjak od 22 ara. To mi je dedovina, mada je on tvrdio da je njegovo. Izađem iz kamiona, dođem do njega pa ga pitam: 'Što, bre, ograđuješ moje?', i tako počnemo da se svađamo. On je imao pijuk u ruci, ja mu ga otmem i iz sve snage ga udarim njime u glavu. On pade, ja sam bacio pijuk pored njega i otišao kući. Nisam se ni okrenuo... - priča Vidić.
Kod kuće je Momčilo ispričao ženi o svađi, ne sluteći da će njegov imenjak preminuti zbog udarca nekoliko dana kasnije u bolnici.
- I tako sam postao ubica. Da barem nisam otišao na vašar, da sam taj dan prespavao... A na zaječarskom vašaru sam se odlično proveo, kupio neke sitnice, tamo sam poslednji put popio sok kao čovek, posle, kad god bih pio sok, pio sam ga k’o ubica. Bio sam kući kad sam čuo da je umro zbog mene. Toliko mi je bilo teško da tri dana nisam stavio ‘leba usta. Bio je stariji od mene, ali smo se znali od detinjstva. Jedan drugom smo išli na slavu, a njegova žena mi je rođaka. Posle je došao pritvor, suđenje, zatvor. Ispričao sam sve kako je bilo. Mnogo su me osudili, nisam hteo da ga ubijem. Ja sam seljak, poljoprivrednik, imam četiri razreda škole. Ceo život sam proveo na selu, imao sam bogato domaćinstvo. U štali uvek 12-13 bikova, sedam krava, druga stoka, a sad ništa. Žena sama čuva mog bolesnog oca, dvojica sinova su u inostranstvu. Znaš šta je najgore? Imam 19 hektara imanja, a ubio sam zbog 22 ara... - bez predaha priča Momčilo.
On kaže da je u početku brojao i minute provedene u zatvoru, a sada ne broji ni dane.
- Ne brojim više zatvorske dane, ponekad samo pitam koji je datum, tek da znam. Buđenje je u sedam ujutru, a ja, seljak, navik’o sam da ustajem u pet, pa tako i ovde svakodnevno. Zaspim posle dnevnika, probudim se u pet i do sedam se mislim kako sam ga ubio. Ja sam žigosan za ceo život. Najveća mi je želja da mi pokojni imenjak dođe u san, da popričamo, da ga molim da mi oprosti. Al’ nikako da mi svrati - kaže Momčilo Vidić.
Momčilo je bio prvi put pušten kući u julu ove godina i imao je dopust 48 sati.
- Ma, plak’o sam k’o dete kad sam video svoj dom, plak’o sam i kad sam video one zarasle njive. Kad izađem, sve ću ja to da poorem. Al’ opet, neće da ih ore čovek već ubica.
S. Božinović
.jpg)
