Izvor: Blic, 09.Dec.2011, 03:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ubio se zbog duga za struju

BIJELJINA - Jadranka Bujak iz semberskog sela Modran pre sedam dana je postala udovica i samohrana majka dvoje dece. Njen suprug Cvjetko Avramović (49), demobilisani borac, obesio se u trošnoj, vlažnoj kućici u kojoj su godinama životarili. Strašnu scenu video je sin Goran (13), đak sedmog razreda. Njegova sestra Danijela (15), dete s posebnim potrebama i učenica devetog razreda, u tom času nije bila u kući. Supruga tvrdi da je Cvjetku dozlogrdilo da svoju decu gleda skoro gladnu, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uče uz sveću.

Čaša očaja se prelila kada mu niko od nadležnih nije pomogao da skupi 500 KM, koliko je trebalo da mu ponovo uključe struju, isključenu zbog nagomilanih dugova.

Punih dvanaest godina ova porodica živi bez struje. Dug je dostigao 3.000 KM, plus 150 KM sudskih troškova, što je nedostižna cifra za porodicu koja preživljava od 120 KM dečjeg dodatka mesečno.

Deci potrebna pomoć

U Boračkoj organizaciji kažu da je pre dva dana sahranjen demobilisani borac Milan Tešić iz Gornjeg Magnojevića.

- Umro je od infarkta. Supruga ga je ranije napustila. Dva sina, srednjoškolca, žive s bakom. Jedan je napustio školu, jer nema uslova za školovanje, drugi pešači na nastavu svakog dana po desetak kilometara, od Gornjeg Magnojevića do Ugljevika. Mora dete, nema novca za autobusku kartu! Pomogli smo im sa 500 KM da sahrane oca, a gledaćemo da im i ubuduće pomognemo. Ovih dana posetićemo i porodicu u Modranu, te ćemo pokušati da i za njih obezbedimo neku pomoć - kaže predsednik BO Zoran Miljanović.

Jadranka kroz plač kaže da je njen muž imao ozbiljne zdravstvene probleme, ali nije išao lekaru. Nije imao volje za lečenje, a ni novca da kupi lekove.

- Šta vredi ići lekaru kad ni lekove ne možemo kupiti! I meni treba za lekove oko 70 KM mesečno, ali ih retko kupujem - kaže Jadranka. Lekovi nikad ne dođu na red, jer deci za prevoz do škole valja izdvojiti 50 KM mesečno, i svakog dana marku za užinu. Jadranka kaže da je obijala pragove tražeći pomoć, ali da je sve bilo uzalud. Ne želi da se preda, kao njen suprug, ali sama, kaže, ne može podneti teret, pa očekuje pomoć društva, opštine, komšija...

Leposava Serdarević, Cvjetkova sestra, kaže da ni slutila nije da će njen brat dići ruku na sebe.

- Na Mitrovdan me zvao telefonom. Bio je zabrinut, ali ne više nego obično. Ni slutila nisam da će se desiti ono najcrnje - kaže kroz suze Leposava.

Dragan Krstić, Cvjetkov zet, kaže da bi opština i svi ljudi dobre volje trebalo da se uključe i da pomognu ovoj porodici.

- Spreman sam i sam da pomognem. Po zanimanju sam građevinac. Sve što treba oko popravki na kući tu sam da uradim - kaže Dragan.

Dragan Popadić, bivši odbornik u SO Bijeljina iz Modrana, kaže da su se meštani, uz pomoć crkvene opštine, već organizovali da pomognu ovoj porodici, oko otplate duga za struju.

- Pokrenućemo i inicijativu u Skupštini opštine i kod načelnika Miće Mićića, da im se pomogne - kaže Popadić.

U kancelariji bijeljinskog Centra za socijalni rad u Janji kažu da su još pre dve godine saznali da porodica Avramović - Bujak teško živi i da su im pomagali koliko zakon dozvoljava. Stevo Marković, socijalni radnik, kaže da je nekoliko puta obezbeđena jednokratna pomoć za ovu porodicu.

- Povremeno smo obezbeđivali namirnice i udžbenike za decu. Pre petnaestak dana Jadranka Bujak se obratila za pomoć i mi ćemo im isplatiti jednokratnu pomoć, koja po zakonu ne može biti veća od 200 KM - kaže Marković.

Da je sve više ovakvih i sličnih slučajeva, odavno upozoravaju i predstavnici Boračke organizacije Bijeljina. Zoran Miljanović, predsednik opštinske BO, podseća da je grupa demobilisanih boraca, upravo zbog bede i neimaštine, nezaposlenosti i neosetljivosti zajednice na njihove probleme, u oktobru prošle godine najavljivala da će se, ako treba i pešice, zaputiti u Banjaluku, da protestuju pred Vladom RS.

Nastavak na Blic...