Izvor: Vesti-online.com, 03.Sep.2013, 13:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ubijali ih i četnici i partizani

Posle susreta sa sestrom Helen Kiz iz Australije saznali smo dosta o životnom putu našeg strica Slavoljuba, koji je 1944. godine pobegao iz Srbije misleći da su mu komunisti pobili svu familiju. Heleni smo ispričali tragičnu priču o smrti našeg oca i njenog strica Save, ali i o mukama koje smo imali kao deca i sinovci "narodnih neprijatelja", pričaju za "Vesti" braća Miloš i Miroslav Kostović iz Konavluka kod Kraljeva, koje je posle decenijskog traganja pronašla sestra iz Sidneja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Priča Helene o životnom putu njenog oca Slavoljuba duboko je pogodila njegove sinovce, utoliko više jer su bili uvereni da njihov stric već odavno nije živ. Zbog podnošenja zahteva za rehabilitaciju oca i strica Slavoljuba Kostovića morali su da proglase mrtvim.

* Helen našla braću u Srbiji

* Ponovo rođeni sa sestrom iz Sidneja

- Naša porodica je, nažalost, imala stvarno gorku sudbinu. Najpre su 1943. godine četnici, a među njima i neka četnikinja Olivera Radosavljević, zaklali Slavoljubove i Savine sestre Božicu i Savetu u selu Štulce kod Vrnjačke Banje. Kada je njihova majka Gvozdenija otišla volovskim kolima po tela i nju su ubili i bacili u Moravu, a ona je, kako smo kasnije čuli od nekih očevidaca, sa sobom u Moravu povukla i jednog od egzekutora. Njeno telo je voda izbacila čak kod Stalaća, a Sava je otišao po nju i dovezao je do sela Ratina gde je i sahranio - priseća se događaja iz rata Miloš Kostović, koji je tada bio dečak.

Nesreće Kostovića počele su sa četnicima, a nastavljene su sa partizanima koji su pokušali nekoliko puta da ubiju i Slavoljuba i Savu, ali bezuspešno, što je i bio razlog da Slavoljub pred kraj rata pobegne na Zapad, odakle je pozivao brata da mu se pridruži.

- Međutim, samo dan po oslobođenju Kraljeva, 30. novembra, Ozna je uhapsila našeg oca Savu koga su, prema onome što znamo, ubili u zgradi tadašnjeg partizanskog komiteta u noći između 3. i 4. decembra 1944. godine, i to baš u noći kada je rođen Miroslav. Naša majka je danima nakon što je čula da je Sava ubijen obilazila obale Ibra da pronađe mesto gde je streljan, ali ni do dana današnjeg nismo uspeli da pronađemo njegov grob - priča Miloš Kostović.

Od svih Kostovića malo je njih preživelo rat, računajući i Slavoljuba, za kojeg se tek pre nekoliko dana saznalo da je u Australiji živeo do 1989. godine i za sobom ostavio brojne potomke. Rat je za Kostoviće u Konavluku bio težak, ali ni posleratni period nije bio ništa lakši, jer su braća Slavoljub i Sava 1945. godine proglašeni za narodne neprijatelje i oduzeto im je sve što su imali.

Porodica Kostović platila je visoku cenu srpskim podelama i ljudskim pakostima i misle da je previše. Nikoga ne osuđuju i nikoga, kažu, popreko ne gledaju, mada za to imaju mnogo razloga.

- Odlučili smo da ne živimo od prošlosti, već da se okrenemo budućnosti. Posle mnogo decenija patnje ponovo smo se pronašli sa našima iz Australije i dogovor je da se više nikada, dok je Kostovića, ne izgubimo i ne zaboravimo. Valjda je susretom sa našom sestrom Helen Kiz i njenom porodicom namireno sve što je trebalo da se namiri - ističu braća Miroslav i Miloš, prenoseći i mišljenje sestre iz Sidneja.

Miloš i Miroslav Kostović 2007. godine predali su zahtev za rehabilitaciju strica Slavoljuba, koga su iz proceduralnih razloga morali da proglase mrtvim, i oca Save koji je streljan kao narodni neprijatelj bez ikakvog rešenja i razloga. Dočekali su 2009. godinu kada je Okružni sud u Kraljevu doneo presudu o rehabilitaciji Slavoljuba i Save, ali su dočekali i 2013. godinu kada ih je pronašla i posetila njihova sestra Helen Kiz iz Australije.

- I danas se sećam kako su nam iz kuće iznosili stolove, krevete, posteljinu, sve što je moglo da se iznese, i dali nam neke potvrde koje i danas čuvam. Bilo nam je teško kada smo ostali bez igde ičega, ali još nam je teže bilo kao deci narodnih neprijatelja koju su svi maltretirali, pljuvali i ponižavali. Eto, šta smo drugo mogli nego da ćutimo, vredno radimo i da sačekamo neko bolje vreme kada će istina o našem stricu i ocu izaći na videlo - opisuje Miloš detalje iz detinjstva.

Nastavak na Vesti-online.com...