Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubice ga terale da im svira
Šabac – Rus Vasilije Kuzenko, profesor muzike u šabačkoj gimnaziji i dirigent u čak pet gradskih horova, bio je u grupi streljanih "belogardejaca", koji su u jesen 1944. otišli na stratište pevajući sami sebi opelo! Trag im se izgubio na starom železničkom mostu preko Save, gde su partizani tih dana likvidirali mnogo uglednih građana, pod optužbom da su narodni neprijatelji. Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je ovih dana nevino ubijenog profesora, na zahtev njegovog sina Petra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kuzenka. – Otac je rođen 1887. u Stavropolju u Ukrajini, odakle je i Mihail Gorbačov. Tamo je stekao diplomu pedagoške akademije – odsek muzike, i do 1916, kada je mobilisan, bio je nastavnik, a potom pomoćnik upravnika i upravnik u više škola Stavropoljske gubernije. U predoktobarskoj Rusiji, za svoj rad, bio je odlikovan Ordenom svetog Stanislava i medaljom doma Romanovih, izdatom povodom 300-godišnjice carske porodice – priča nam Petar Kuzenko.
U činu poručnika, Vasilije je bio vođa orkestra Hersonskog puka, koji se od 1916. do 1918. borio na Kavkazu. Posle uspostavljanja boljševičke Rusije, ceo puk je prebegao preko Turske. Veći deo oficira i vojnika krajnje utočište je našao u Parizu, a školovane inženjere i profesore primio je kralj Aleksandar Karađorđević. U Beogradu je Kuzenko (ponovo) položio stručni ispit, upoznao buduću suprugu Savetu Ikić, rodom iz Kuršumlije, sa kojom je dobio kćerke Smiljanu (1929) i Oliveru (1931), a potom i sina Petra (1935). – Majčin brat Vasa Ikić držao je u Šapcu frizerski salon, što je bio razlog da otac 1921. godine prihvati ponudu da radi u šabačkoj gimnaziji. Svirao je na violini, osnovao hor "Neven", koji je posle tri godine prerastao u Šabačko pevačko društvo, ali i dirigovao Zanatlijskim, Crkvenim i Horom učiteljske škole. U vreme okupacije bio je potpuno apolitičan, a verujući u ljude i dubok prosvetiteljski trag, nije uslišio majčine molbe da se u jesen 1944. skloni na mesec-dva, kao što su drugi Rusi izbeglice učinili i preživeli – kaže Petar.
Samo nekoliko dana po ulasku u grad, pripadnici Ozne (Odeljenja za zaštitu naroda) upali su u Kuzenkov stan, u Ulici Miloša Obilića broj 5. Vojnici su kundacima udarali u vrata i čim je profesor otvorio naredili su mu da pođe sa njima. Posle nekoliko dana došao je jedan uniformisani muškarac i od Savete tražio da mu preda violinu. Kada ga je upitala zašto im treba, odgovorio je: "Ne brinite za supruga, on će sada malo da svira". Kada je drugi vojnik četiri-pet dana kasnije vratio violinu, porodica je znala šta se dogodilo.
Na osnovu iskaza Petra Kuzenka, kao i iskaza svedoka Jovana Ikića i Svetomira Pavlovića, koji je bio zatočen u susednoj ćeliji, Okružni sud je utvrdio da je Vasilije Kuzenko lišen slobode od strane pripadnika partizanskog pokreta i odveden u šabački zatvor, gde su ga ispitivali pripadnici Ozne i prisiljavali da svira na violini šefu Slobodanu Borisavljeviću i njegovim pomoćnicima – kapetanu Miši Majstoroviću, izvesnom Vasiću i drugima.
Na osnovu rešenja komisije za dodeljivanje pomoći porodicama penzionera, pri gradskom NOO u Šapcu, od 8. marta 1945, utvrđeno je da je porodica Kuzenko odbijena od traženja da joj se dodeli pomoć, zbog toga što je, po znanju članova ove komisije, Vasilije presudom Vojnog suda u Šapcu oglašen za narodnog neprijatelja. Okružni sud je pronašao da ovo rešenje sadrži krupnu neistinu u pogledu osude Vasilija Kuzenka, jer je Vojni sud Korpusne oblasti zapadne Srbije započeo svoj rad tek dva meseca kasnije – krajem decembra 1944. godine.
"Vasilije Kuzenko lišen je života, bez odluke suda i vođenja postupka, kao i bez konkretne krivice, pre svega radi zastrašivanja drugih", napisano je u izreci rešenja o rehabilitaciji Okružnog suda u Šapcu.
[objavljeno: ]
.jpg)
