Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubica iz naše ulice
Ovog leta potresla su nas dva teška zločina kao deo šireg talasa nasilja kojem je naše društvo izloženo poslednjih decenija. Reč je o višestrukom ubistvu u Negotinskoj krajini i stravičnom zločinu u Novim Banovcima.
Šta je zajedničko ovim događajima? Pogledajmo najnoviji od njih – stravična ubistva u Novim Banovcima. Iako ne raspolažemo mnogim podacima, razmotrimo činjenice koje su javnosti dostupne. U Dunavu pored Novih Banovaca pronađena su obezglavljena tela jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odrasle osobe i deteta, pri tom su detetu bili odsečeni svi udovi , a odraslom obe ruke. Uhapšen je mladić kod koga su ubijeni, ujak i sestrić, bili u poseti. U kući u kojoj je izvršen zločin pronađena je literatura, prema policijskim izvorima, o kanibalizmu, veštičarenju, satanizmu. Pomenute su reči kao što su "sekta", "ritualno ubistvo", "narkomanija" – komšije veruju da je ubica bio narkoman. Zna se za žrtvu, odraslu, da se lečila od narkomanije. Kažu i da je osumnjičeni bio čudan, prek, da su imali sukobe sa njim i da je policija nekoliko puta intervenisala. Policijski stručnjak je izjavio da je ubistvo bilo ritualno i "planski" urađeno.
Da pođemo od načina izvršenja dela. Ubistva sa komadanjem tela su karakteristika ubistava koja izvršavaju shizofrene osobe. Ideja da je ubistvo izvršeno kao deo nekog rituala i planski, ne označava nekakav predumišljaj. Nije poznato koja bi to religija imala obred u kome se telo žrtvovane osobe, da li možemo tako reći, komada na način na koji je to učinio ubica. Niti se vidi svrha ovog viška brutalnosti u zločinu sa nekim drugim, a ne shizofrenim, motivom. Ako je ubistvo i izvršeno na neki način ritualno, to je pseudoritual, jedan red radnji koje je preduzeo poremećeni um.
Pretpostavka da je počinilac ubistva pripadnik sekte zaslužuje osvrt. U kući osumnjičenog policija je pronašla satanističku literaturu, knjige o vešticama i Drakuli. Videla je i jedan improvizovani oltar. Valja reći da pripadati nekoj veri, pa i sekti, znači deliti ista uverenja sa drugim pripadnicima te vere. Samo povezivanje sa drugima je za usamljene terapeutsko. U slučaju zločina u Novim Banovcima, imamo podatak o čoveku koji se nije družio, bio je čudan, čitao je literaturu sa bizarnim sadržajima. Nažalost, nije imao sposobnost da se poveže sa drugima, makar i u sekti. To bi ga, naime, spaslo od zapadanja u stanja usamljenosti i bolesnih fantazija.
Većina ljudi u našoj sredini sklona je da veruje da su sekte, kao i narkomanija, izvor svakog zla. Treba reći da sektama pripadaju ljudi sa tzv. normalnom psihologijom i da tek manjina pokazuje psihopatološke poremećaje. Tako je i kod pripadnika priznatih religija i kod ateista. Pominjanje sekte opovrgava i izjava jednog Banovčanina da u Banovcima svi znaju šta ko radi, a da je osumnjičeni bio "nekako individualan". Za sektu nije dovoljan jedan "nekako individualan" pripadnik, nego mnoštvo vernika koje vezuje religijska ideja.
Pominjanje narkomanije izgleda da, kao i pominjanje sekte, više potiče iz predrasudnog mišljenja svojstvenog našoj sredini. Kao, svi narkomani su zli, bolesni, ubijaju, kradu. Za ljubav istine, valja reći da pojedinci pod dejstvom halucinogenih droga mogu počiniti brutalne zločine. Mnogo je češće, međutim, da sami nastradaju pod uticajem halucinacija. Takođe, za ubijanje drugih i njihovo komadanje potrebna je i precizno usmerena mržnja i fizička snaga. Halucinogene droge ne daju mogućnost takve usmerenosti. Pod uticajem ovakvih droga, ljudi mogu biti destruktivni, ali deluju haotično, teško da mogu da deluju tako usmereno kao što je ovde bio slučaj. Ovakva usmerenost prema cilju je moguća , međutim, kod sumanutih osoba.
Kad dodamo da su građani Banovaca videli osumnjičenog kao čudnog, prekog, čoveka sa kojim su imali sukobe u kojima je i policija morala da interveniše, ako znamo da je živeo sam, da mu je otac umro, a majka živi u Nemačkoj, gde je i sam živeo, dobijamo sliku neprilagođenog, usamljenog čoveka bez porodične topline i prijatelja.
Ovde dolazimo do pitanja kako je moguće da među nama žive razni čudaci, bolesnici , narkomani, sektaši i ubice a da mi to ne vidimo.
Sami Novobanovčani su već dali odgovor na to pitanje. Oni su videli da je osumnjičeni čudan, usamljen, znali su da živi bez porodice, sumnjali su da se drogira , pomišljali su da je član neke sekte. Sve što su videli toliko je različito od njih samih. I šta su preduzeli? Ništa. Nisu ni smatrali da treba nešto da preduzmu. S jedne strane, to je dobro, jer su razvili toleranciju prema različitostima. S druge, to nije dobro jer nisu prepoznali da u čudnom ponašanju leži klica destrukcije koja je dovela do izvršenja dva ubistva.
Ovde se pojavljuje paralela sa slučajem masovnog ubice iz okoline Negotina. Da podsetimo, to je čovek koji je ubio devetoro ljudi i dvoje ranio jer je verovao da je pod uticajem vlaške magije. Posle tog zločina, upitali smo se ko je ubica, odakle mu oružje. I saznali da ubica ima predistoriju psihijatrijskog lečenja i čestih sukoba sa okolinom. Čak se jednom potukao sa zemljacima u autobusu između Beča i Beograda , pa je tada odveden u psihijatrijsku bolnicu.
U slučaju ubice iz Jabukovca zatajila je elementarna samozaštita građana koji su olako dopustili da psihički nestabilna osoba poseduje oružje , a zatajila je i njegova porodica ne uspevši da mu pruži emocionalnu toplinu. U slučaju ubistava u Novim Banovcima, porodica kao instanca je bila inaktivirana, a šira zajednica neupućena i nespremna. Zdravstvena služba može da deluje kad već ima kontakt sa obolelim. Za to joj je potrebna saradnja porodice.
Ako nema porodice, ko će upozoriti da je jedan član društva potencijalno opasan, možda bolestan? Verujem da bi centri za socijalni rad mogli ovde odigrati važnu ulogu. Prosto bi trebalo da imaju uvid u živote porodica i pojedinaca u jednoj zajednici. I onda bi mogli da alarmiraju policiju i zdravstvenu službu. Mislim da uvođenje nasilja u porodici u krivični zakon daje široke mogućnosti za preventivno delovanje.
Da zaključim. Usamljene i različite nikako ne treba prepustiti samima sebi. Jedan usamljeni više, jedna porodica manje. Društvo je na gubitku. U usamljenosti se razvijaju devijantna ponašanja, a ona vode ka bolesti i zločinu. Prvo treba ulagati u zdravlje porodice, njeno biološko, psihičko i socijalno blagostanje. Zdrava porodica treba da predstavlja stub koji će omogućiti integrisanje sistema koji čine porodica, šira zajednica, prosveta i zdravstvo. Kad krenemo putem ovakve integracije, onda će nam se zločini kakvi su nas potresali ovog leta ređe dešavati.
Neuropsihijatar, sudski veštak
[objavljeno: ]
