Izvor: Vesti-online.com, 07.Nov.2015, 07:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ubi ga Teška reč

Ko god da je krenuo iz zlosrećnog Jajca, stigao je malo dalje naviše, pa tako i grešni Tanjug. Žao mi je pokojnika, nije on kriv što je dočekao duboku starost dresiran i jahan, stojeći osedlan na usluzi svakoj vlasti, treniran da saopštava zvanične istine, a da se mnogo ne kurobeca i razmišlja.

Takav kakav je, siromah, nije nikome trebao, a taman je bio zagazio u godine kad se ubiraju plodovi rada i uživa u zasluženoj penziji. Avaj, podelio je sudbinu svih ostalih penzionera >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u Srbiji, mamuzan dok je trebao deci i unucima, da bi na kraju dočekao pogaču na glavi i državni čekić posred pogače.

Nekad su mediji bili sumnjivi. Zato je postojao Tanjug da po potrebi osudi, demantuje, zatre seme drugačijeg izveštavanja. Znale su novine da budu nestašne, ma koliko i one bile na jaslama države, voleo bi poneki urednik da se gicne, da se proslavi, da podlegne novinarskom crvu koji grize kad mu vreme nije.

U današnje vreme Tanjug je trinaesto prase, za njega nema sise, jer više nikom ne treba. On je zastareo, totalno demode u vreme interneta, Pinka i Informera, Vođina zadnjica je već puna bržih, mlađih i korisnijih.

Od uzdanice, Tanjug je postao isprdak.

On samo s tugom može da gleda kako ružičasti mogul ruši sve prepreke pred sobom, uključujući i sudske. Otac Pinka i svih blagodeti koje je Pink doneo širom je otvorio novom Vođi, kao uostalom i svim njegovim prethodnicima, vrata svog ružičastog carstva. Sa pink talasa stižu zavodljive reči Vođinih klovnova avanzovalih u te-ve voditelje, a između blokova minuta-dva paradira Kristijan, sve mlateći naprednim spolovilom i fascinirajući pregorele usedelice.

Kome, pobogu, još treba Tanjug, kad je vlast našla čudotvornu formulu za anesteziju iz koje se budiš bez ruku i nogu, a ništa te ne boli, i sve ti lepo?

E, moj novinarski starče, jesi li sanjao da ćeš dočekati režim kome nećeš trebati i da će te vreme pregaziti kao da te nikad nije ni bilo? Zar ti je to hvala za sve što si prećutao u svojih sedam decenija slavne istorije?

Ali, šta ćeš, ovo je samo još jedna tužna priča o tome kako sa napretkom civilizacije napreduje i veština nitkova. Kako se granice izveštavanja brišu, pa su tako na naslovnicama svakodnevno kreteni, pederi, ludače i bednici, kurve, fukse i đubrad, zavisno od pola i političkog opredeljenja protivnika koga treba medijski zgromiti.

Ti si to radio kulturnije, u to vreme se čitalo između redova kad je trebalo upozoriti, a samo jedna jedina teška reč značila je presudu. Čovek je, brate, znao na čemu je, a ne ovo danas. Niko od tih prozvanih lopova ne završi u zatvoru, nit ludak u ludnici. Psi laju, vetar nosi, a Vođa se češlja.

Danas te Teška reč spasi kad treba da robijaš jer si nekog zgazio kolima. Teška reč je efikasna odbrana od zatvora i kad ti nađu drogu jer ima jedna rupa u zakonu koja kaže da su pare najpreče, pogotovo ako su ružičaste.

Jedan Tanjug je morao biti ubiven. Što bi rekao Kristijan.

Nastavak na Vesti-online.com...