Izvor: B92, 26.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UZNEMIRENOST VASINGTONA ZBOG KRIZE U SRBIJI
Predstavnici americke administracije i Kongresa pocinju da iskazuju sve vece interesovanje za moguce posledice tekuce politicke krize koja se, preko rukovodstva DOS, prenosi postepeno i na sve demokratske snage u Srbiji, javlja dopisnik Sense, Slobodan Pavlovic. Tim povodom u Vasingtonu se izrazava zabrinutost da otvoreni sukob dva krila u vladajucoj demokratskoj koaliciji Srbije moze, posredno i neposredno, da dovede i do ponovne destabilizacije Jugoslavije - a time i do dodatnog ugrozavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bezbednosti regiona u koji su SAD u proteklih desetak godina ulozile poprilicno od svog diplomatskog, vojnog i finansijskog kapitala.
Informacije iz prve ruke o tekucoj politickoj krizi u Beogradu pruzio je ovih dana nadleznima u Vasingtonu jugoslovenski ministar za nacionalne i etnicke zajednice Rasim Ljajic, koji je u subotu zavrsio radnu posetu Americi. U razgovoru u Stejt Departmentu, sa drzavnim podsekretarom za politicka pitanja Markom Grosmanom, kao i prilikom posete Kapitol Hilu, Ljajicu je preneta i poruka o zainteresovanosti Busove administracije i Kongresa da vladajuca demokratska koalicija u Srbiji apsolutno nastavi reformski kurs za koji se opredelila posle 5. oktobra i rusenja Milosevicevog rezima.
Ljajicevi sagovornici su tom prilikom posebno naglasavali da se na tekuci raskol u okviru DOS gleda kao na "unutrasnje pitanje Srbije" u cije resavanje Amerika "i ne pomislja" da se ukljuci. Istovremeno, medjutim, i u Stejt Departmentu i u Kongresu potvrdjena je spremnost SAD da se na bilateralnom i multilateralnom planu i dalje podrze programi demokratskih reformi i ekonomske obnove s kojim su se u poslednje vreme pojavile Srbija i Crna Gora, kao i savezna vlada Jugoslavije - na nedavnoj donatorskoj konferenciji u Briselu.
Sto se toga tice, na nadleznim mestima u Vasingtonu nigde se, zasad, ne primecuju nikakve rezerve - ni u zvanicnim istupanjima, niti u nezvanicnim razgovorima - oko politicke i konkretne ekonomsko/finansijske podrske koju je Amerika vec pocela da pruza novoj vlasti u Beogradu. Ili oko one koja je najavljena za ubuduce - na medjudrzavnom nivou ili u okviru kljucnih medjunarodnih institucija kao sto su Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka, Pariski klub poverilaca i tome slicno.
S druge strane, medjutim - kad je rec o privatnom americkom biznisu i potencijalnim investitorima sa ovih strana, cije je ukljucivanje od presudnog znacaja za povratak iz mrtvih ekonomije postmilosevicevske Jugoslavije - tu je situacija mnogo neizvesnija. Na tom terenu pocinju da se pojavljuju odredjene dileme, sto bi moglo da dodje i da veoma konkretnog izrazaja pocetkom oktobra - kad je u Njujorku zakazana vazna konferencija Americko-jugoslovenskog saveta za poslovne odnose, na kojoj bi trebalo da budu utanaceni i neki veoma vazni sporazumi biznismena i bankara dveju zemalja. Prve poruke sa te strane veoma su jasne i uopste ne bi trebalo sumnjati da ce produzavanje i eventualno produbljavanje politicke konfrontacije izmedju vodecih snaga u okviru DOS-a obnoviti u Americi neke bivse dileme i direktno ugroziti sporazume koji bi se mogli ocekivati kroz sest nedelja na pomenutom skupu poslovnih ljudi u Njujorku.
