Izvor: B92, 24.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UZDRZANO POZITIVNE REAKCIJE HASKOG TRIBUNALA
Reakcije Haskog tribunala na usvajanje Uredbe koja otvara put za transfer jugoslovenskih drzavljana u Hag mogu se okarakterisati kao "uzdrzano pozitivne", javlja dopisnik agencije Sense Mirko Klarin. Mada ostaju pri stavu da Jugoslaviji nisu potrebni nikakvi posebni zakoni da bi saradjivala, buduci da je to njena medjunarodno-pravna obaveza, usvajanje uredbe se u Tribunalu ocenjuje kao "dobrodosla vest" i "korak ka pocetku saradnje." A ta se saradnja, kako je u nedelju ujutru agenciji Senese >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izjavila predstavnica za stampu Tuzilastva Florans Artman "ne sastoji od zakona, uredbi ili izjava, vec od konkretnih koraka na ispunjavanju sudskih zahteva, pocev od izvrsavanja naloga za hapsenje i transfera optuzenih u Hag, do omogucavanja istraga i pristupa arhivama, dokumentima i svedocima". Zamenik glavnog tuzioca Haskog tribunala Grejem Bluit podvlaci da je "uredba nepotrebna", ali je ipak smatra "dobrodoslom u meri u kojoj otklanja ono sto su jugoslovenske vlasti smatrale glavnom preprekom za punu saradnju s Tribunalom". Jos pozitivnija je Bluitova ocena perspektive pune saradnje Beograda s Tribunalom. U razgovoru za Sense Bluit priznaje da je "uzbudjen perspektivom da Milosevic bude uskoro u Hagu", jer je, kako istice, "Tribunal upravo zato i stvoren, da bi pred lice pravde izveo glavne arhitekte stravicnih zlocina koji su u protekloj deceniji izvrseni u bivsoj Jugoslaviji". A Milosevic je, po njemu, "jedan od glavnih arhitekata tih zlocina, te ce njegova pojava u Hagu biti trenutak za slavlje u citavom svetu". Tuzilastvo je "spremno da Milosevicu bez odlaganja sudi za zlocine iz kosovske optuznice", istice zamenik glavnog tuzioca i najavljuje da ce protiv bivseg predsednika Srbije i SRJ "u razumnom roku od nekoliko meseci biti spremne i optuznice za zlocine u Hrvatskoj i Bosni". U tribunalu ocekuju da ce, pored Milosevica, u Hag uskoro stici i ostalih 15 drzavljana SRJ sa javnih i zapecacenih optuznica, kako je nakon usvajanja Uredbe u Beogradu najavio potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus. Pored "kosovske petorke", u kojoj su Milosevic, Milutinovic, Sainovic, Ojdanic i Stojiljkovic i "vukovarske trojke" u kojoj su Sljivancanin, Mrksic i Radic, tu je i "dubrovacka grupa" cija su imena jos pod pecatom Tribunala, ali su poznata jugoslovenskim vlastima, kao i jos cetvorica optuzenih za zlocine u Hrvatskoj i Bosni, ukljucujuci Milana Martica, za koje se pretpostavlja da su u medjuvremenu dobili jugoslovensko drzavljanstvo i potrazili utociste u SRJ. U Hagu ne strahuju da bi ovakvo "masovno izrucenje" optuzenih moglo da "zakrci Tribunalove kapacitete pritvora i presudjivanja". U toku su, kaze Dzim Lendejl, portparol Tribunala, pripreme da se "svima obezbedi smestaj" i Pritvorska jednica UN ce imati "onoliko celija koliko bude potrebno". Lendejl, takodje, ukazuje da je Generalna skupstina UN "u pravo vreme izabrala 27 dopunskih sudija", koji ce vec ovog leta poceti da stizu u Hag, sto ce omoguciti paralelno vodjenje veceg broja sudjenja. Florans Artman, istim povodom, istice da su u budzetu Tuzilastva za sledecu godinu predvidjena znacajna sredstva za angazovanje novih istrazitelja i tuzilaca, kako se "istrage ne bi razvlacile unedogled i kako pritvoreni ne bi predugo cekali na pocetak sudjenja". Podsecajuci da Tuzilastvo planira da do kraja 2004. zavrsi tekucih 36 istraga protiv priblizno 150 osumnjicenih, Artman istice da je obezbedjivanje dopunskih sredstava "obaveza medjunarodne zajednice kako prema zrtvama zlocina, tako i prema optuzenima koji imaju pravo da im se sudi bez nepotrebnog odlaganja".
