Izvor: Politika, 09.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UVOD U VEĆI RAT
Razaranje Libana Rat u Libanu ne obećava da će dugo ostati samo "libanski". Vođa Hezbolaha Hasan Nazralah zapretio je da će Hezbolah, u slučaju napada Izraela na Bejrut, raketirati Tel Aviv. Ukoliko Hezbolah napadne Tel Aviv – Izrael će odgovoriti udarom na Teheran. Jer, "Hezbolah je produžena ruka Irana", tvrdi Izrael.
Iran kaže, uzvratiće Izraelu odmazdom. Ona će biti takva da će "gradove kao što je Tel Aviv zadesiti stvarno teški dani".
Posredno, Iran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već jeste strana u ratu, makar i samo psihološki. Rat je nešto s čim se izgleda već računa.
Na putu za Siriju i Liban, prve grupe dobrovoljaca Hezbolaha prošle su krajem jula kroz Iran, mada Teheran kaže – "bez znanja iranskih vlasti". Organizacija pomoći Hezbolahu i ideološka priprema grupa i pokreta nadojenih protiv Izraela, protiču pod staranjem iranskih verskih lidera.
Ipak – predsednik Irana Ahmadinežad obećao je nedavno da će SAD i Izrael, pošto ratom u Libanu "podižu vetar, na kraju dobiti buru". Bura na Bliskom istoku je "već iza ugla", i ona će, rekao je, "za neprijatelje ljudskog roda biti razorna i surova".
Izraz "neprijatelji ljudskog roda", često je u rečniku Irana, rezervisan za Vašington i Tel Aviv. Korišćen je i ovog proleća, tokom savetovanja u Teheranu "oslobodilačkih" (Amerika bi radije rekla "terorističkih") organizacija, posvećenih "intifadi Palestinaca". Takva "oslobodilačka" savetovanja održavaju se u Iranu jednom godišnje i imaju efekat. Pipci aktivnosti "oslobodilačkih pokreta" dosežu i daleko van Bliskog istoka, gde postoje američki ili izraelski interesi.
Izvesni Rahmat Hidajat, student političkih nauka iz Džakarte, "podigao je na noge" javnost Australije, izjavom da se pridružuje "džihadu" (indonežanskog) Islamskog fronta odbrane – protiv Australije. Spreman je da ponese "i bombu prikačenu uz telo", jer želi da naškodi Izraelu, a Australija "pomaže izraelske pokrete".
Hidajat nije morao biti na savetovanju, za komunikaciju je dovoljan Internet.
Uz psihološki ratno već pripravan Iran, sada i Irak ključa na jedan novi način. Čini se da tamo narasta intenzitet građanskog rata, što ne obećava brzo vojno dezangažovanje snaga SAD.
Demonstracije sto hiljada Iračana šiita u Bagdadu, nekih i s oružjem, podsetile su prošlog petka da u eventualnom sučeljavanju Irana sa SAD i Izraelom, Iran nije sam. Još manje Hezbolah, čiji je vođa šeik Hasan Nazralah, uzdizan tokom ovog protesta protiv "podstrekača sukoba na Bliskom istoku" na tron predvodnika svih Arapa.
Bitka Vašingtona za "demokratski Irak" podseća na izgubljenu. Kod kuće, administracija je pod političkim pritiskom da što pre počne izvlačenje, ali u Iraku, prinuđena je novim komplikovanjem stvari da angažuje još Amerikanaca, jer samo uz intervenciju svojih vojnih snaga može da spasava iluziju kakvog-takvog poretka, bar u Bagdadu. Bagdad je srce situacije.
Eventualno izvlačenje podrazumevalo bi javni krah Bušove iračke politike. Ličilo bi na "polazak bez zbogom", s podvijenim repom okupatora. Posebno pred iračkim šiitima, koji pozivaju da Amerika "dođe i suoči se s njima".
Šta je to što rat Izraela i Hezbolaha čini nekonvencionalnim? Možda podatak da u ratu u Libanu ne učestvuje Liban, zemlja koja je razorena i ima najveći broj poginulih, već Hezbolah – jedna vojna organizacija koja je zaposela i kontroliše državu. Liban je žrtva. Razorni udarci Izraela padaju po Libanu, ali to se u manjoj meri dotiče gerile "indoktrinirane da prezire život". Ili, tačnije – nesvesne da tu, gde se njen podmladak rađa, odrasta i traje, postoji nešto drugo, što eventualno nije samo rat s prekidima.
Pri takvom stanju stvari, rat je nešto u čemu taj kome se ratom preti, nema šta da izgubi. S takvom stranom, teško je imitirati mir. Mir može biti samo ustupak.
Druga otežavajuća odlika ovog sukoba je mit o nepobedivosti Hezbolaha i mogućnosti ujedinjavanja islama protiv okupatora Bliskog istoka. Vođa Hezbolaha Nazralah izrastao je u heroja muslimana, od Indonezije do Mauritanije. Njegova popularnost među Arapima upoređuje se s Naserovom, iz vremena egipatskog prisilnog zaposedanja Sueca 1956. godine. Razlog je prost. Posle mnogo pretnji Izraelu, tek su Hezbolah i Nazralah hitnuli i pogodili, zadajući gubitke mnogo moćnijoj izraelskoj armiji.
Pokazali su da je rat moguć i protiv nadmoćne sile, uz uslov da ima srca i da postoji način. Arapi veruju, Nazralah zna način. Pred prizorom Amerike s čizmama u močvari iz koje se ne može lako izvući, to verovanje u Nazralaha raspaljuje maštu oslobodilaca.
Petar Popović
[objavljeno: ]
