Izvor: Kurir, 05.Mar.2011, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UTISAK SUBOTE
Nije se mnogo toga promenilo u odnosu na prošlu subotu. Baba Marta je dvaput usred saobraćajnog špica isterala svoje ledene jariće na ispašu po našim glavama i haubama. Mišković je prodao „Delta Maksi“, što znači da svi mi koji smo mrzeli ovaj lanac nastao sumnjivim mešetarenjem oko „C marketa“ možemo da obustavimo bojkot, veseli što ćemo od sad da kupujemo sve što nam treba kod belgijskog gigantskog imperijalističkog lanca prodavnica koji se prostire na tri kontinenta i obećava >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zaposlenima veće plate, a mušterijama jeftiniju hranu i piće za parastose ovima što ne izdržaše Srbiju.
Prodaja je dobra stvar, kažu ekonomisti, naročito za onog koji proda. Naročito za onog koji proda za devetsto miliona evra. I to je, navodno, znak da je tržište živnulo, te da zapadni megakapitalistički monstrumi konačno i na nas gledaju kao na dobar zalogaj. Pa, naravno da je tržište živnulo kad ljudi okolo padaju kao muve, a njima za dušu mora da se pije i da se jede, a tu su i slave i gledanje Lige šampiona, čak i poneko rođenje deteta, i sve to mora da se isprati ždranjem i nalivanjem. Možda je lanac samoposluga poslednja grana privrede koja ovde funkcioniše, osim masovne prodaje reklamnog prostora u sva četiri ćoška na rijaliti ekranu.
Želeo bih ovom prilikom da zahvalim braći Jevrejima, koji su nam konačno s očiju uklonili monstrum dvojac Bojanić-Nikolić, i da poželim našem narodu isto takvo jedinstvo i podršku kad neko pokuša da se posere po njemu, poput ovo dvoje, koji su svojim stisnutim očima i stegnutim usnama, kao i preteranim i upornim urokljivim pogledima, pokušavali da razore svako nesrećno dete sa sela sklono pevanju na koje su naišli, sve dok, osiljeni, ne naleteše na one koji ne daju na sebe, pa makar napadi dolazili i kroz usta ovakve dve, potpuno nebitne ništarije. Molio bih ovom prilikom sve „Zvezde Granda“, „Kursadžije“, „Grandadžije“, učesnike „Dvora“ (uključujući i Bebi Dol), kao i sve buduće učesnike „Farme“, da vređaju Jevreje kako bismo ih poslali u ćošak na čitavu večnost, kao i ovo dvoje prokletih manijaka.
Ima još jedan prokleti manijak i zove se pukovnik Gadafi. Precizniji da budem, prokleto simpatični manijak, pukovnik Gadafi. Sproveo sam anketu u svom neposrednom okruženju i otkrio zapanjujuće veliki broj ljudi kojima je pukovnik Gadafi apsolutni favorit u predstojećem libijskom građanskom ratu. Da li zato što je bio drug s Titom? Ili zato što je beogradskom zoološkom vrtu poklonio one kamile? Ili zato što je toliko naših očeva tamo radilo, zaradilo i odviklo se od alkohola? Da li zato što ima telohraniteljke? Da li zato što je nepodnošljivo sumnjivo otkud onoliko oružje mirnim demonstrantima?
Da li zato što gledamo sebe pre deset godina na nasmejanim severnoafričkim revolucionarnim licima, a znamo kakav ku*ac u dupe im se sprema, a ko ume i malo u budućnost da gleda, on tamo može posle tog ku*ca u dupetu da vidi i ono čega kod nas neće biti u narednih dvadeset godina, a to je alternativa. U njihovom slučaju to su verski ekstremisti, koji će spremno da poseku sve ono što je uvenulo pod demokratijom zasađenom na američki način. To je prokletstvo ljudi koji žive pod diktatorima. Diktator makar ima ime i prezime i on je tako neodoljivo romantičan u odnosu na trgovinski lanac iz Beneluksa.
