Izvor: Večernje novosti, 12.Mar.2017, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
USUDI KAO U HOROR FILMU: Preživeo mnoge sigurne smrti
Milanovčanin Nedeljko Đurović (1906-1958) preživeo mnoge smrti. Kidnapovao ga 1923. čuveni hajduk Dragoljub Bojović, vodili ga na streljanje Nemci, pa partizani i jedva pobegao od Ozne VRLO je malo časnih kapitalista u Srbiji, nepokolebljivih patriota, ali i opozicionara režimima, koji su kao Nedeljko Đurović (1906-1958) u zavičajnom Gornjem Milanovcu, preživeli mnoge sigurne smrti, usud sastavljen iz serije pogibeljnih "epizoda". Evo samo najvažnijih. Kidnapovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ga je 1923. za otkup čuveni hajduk Dragoljub Bojović, tada jedan od najopasnijih "mafijaša" Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa ga zavoleo, pustio bez ijednog dinara, a ceo kraj ucenio da Nedeljko - mora biti živ i vašarom paradirati na belom konju! Okupatori Nemci vode Nedeljka 1941. na streljanje, koje čudom izbegava, kao i sva kasnija streljanja na koja ga odvodi komunistička Ozna. Ta, i međuvremena zbivanja o njemu, kad se glava gubila za tren, ne bi stala ni u film, roman. O čudesnoj sudbini Nedeljka Đurovića, vrednog čoveka, humaniste, okorelog boema, šaljivdžije, još se u takovskom kraju pripoveda. Detalje nam prepričava publicista Vojkan Nikolić (48), kome Đurović beše deda po majci Leposavi. O pomenutoj otmici, piše i u knjizi "Doba hajdučije" iz 1980. Milojko Marjanović. Hajduka Bojovića izdali su jataci, a streljan je 1925. Hvatali su ga žandarmi, bivši austro-ugarski oficiri. - Deda i dva bliska rođaka imali su u Takovu dve vodenice, ciglanu, creparu, desetine hektara zemlje, u Milanovcu dućan, "Đurovića kafanu"... - priča Vojkan Nikolić. - Sa Natalijom, iz bogate familije u obližnjim Brđanima, ženi se 1929. i dobija velik miraz. Nemirnog duha, tada kupi auto "ford", ali mu to beše malo, pa kupi i "sitroen", dok su mnogi maštali o konjskoj zaprezi. Bio je opozicija svim političarima. Kao vojnika, svog ličnog vozača, zavoleo ga je kralj Aleksandar i 1932. mu poklanja zlatan džepni sat sa posvetom. Kad su Nemci 1941. zapalili skoro ceo Milanovac, Nedeljkova kafana nekom srećom "prežive", ali ga vode u Kragujevac, na streljanje. * Foto vlasništvo Vojkana Nikolića / BOEM Sa "fordom" na svadbi prijatelja - Ispred streljačkog stroja izvlači ga kolaboracionista Srbin. Zatim odlazi u četnike, na Ravnu goru, ali se dugo ne zadržava. Partizani ga krajem 1941. vode na streljanje u Brusnicu, kao četnika. On: "Ako ste ljudi, dajte da kod domaćina, mog prijatelja, popijem poslednju rakijicu, kafu, zapalim duvan...". Sreća, pa htedoše i oni. Dok piju, nastade neka pucnjava, deda im uteče ispred metaka! Drugi put, od streljanja je tik ispred pušaka Ozne pobegao, ali o tome nije mnogo pričao - kazuje Nikolić. Kraj rata. Đuroviću nova vlast KPJ otima imovinu. On pre toga na kafani, koju su bili rekvirirali Nemci, batom polupa prozore, pa mu Ozna preti ubistvom. Vraća se u Takovo, ali ne miruje. Peva: "Dok sam glaso krunu, nisam davo vunu, a sad glasam petokraku, uzeše mi svaku dlaku. Dok je zemlja bila trula, ja sam jeo lebac nula (prve klase), a sad imam kartu ER, živim kao ker." Opet mu prete streljanjem, ali ga šalju na prisilni rad. * PREŽIVEONedeljko Đurović sa "devet života" - Gradio se nasip u gradu, deda gura teška kolica sa metalnim točkom. Škripe. On nađe balegu i podmazuje točak. Kad ga stražari upitaše šta to radi, odbrusi: "Kakva vlast, takva i mast." Opet pretnja smrću, ali je osuđen na pet godina teškog rada u niškom rudniku. Amnestiran je pred smrt, od teškog srčanog oboljenja - nastavlja Nikolić. "SAMOUBISTVO" KAO TEST PRIVRŽENOSTI - IAKO je sticao i čuvao svu pomenutu imovinu, Nedeljko je u duši bio boem, voleo je da skita s vremena na vreme. Psovali su ga za to žena Natalija, rodbina, prijatelji... Sve dotle, dok on u svom stilu ne napravi originalnu ujdurmu, kao test njihove privrženosti: napisao je "oproštajno" pismo, naveo vreme kada će "leći" pod voz "ćiru" kod milanovačke stanice. Lutku od slame obukao je u svoju anteriju, postavio na prugu pre prolaska voza a iz prikrajka posmatrao reakcije rodbine i prijatelja, koji su svi odreda zapomažući išli da ga "spasavaju" - prepričava Nikolić neke od dedinih dogodovština. * MILjENIK Nedeljko u Vojsci Kraljevine Jugoslavije Foto vlasništvo Vojkana Nikolića ČASNA KONKURENCIJA JEDAN od najmlađih gradova u Srbiji Gornji Milanovac osnovan je 1853. Ubrzo, varoš isprva zvana Despotovica po istoimenoj rečici, postaje jedan od najvažnijih trgovačkih i zanatlijskih centara. Za prvih 500 stanovnika, uz njih putnika namernika svih vrsta i provenijencija, imao je čak 40 kafana! One i kasniji hoteli radili su i između dva svetska rata. Tada je među kafedžijama vladala časna konkurencija: ako nekom od njih loše krene, svi sa svojim mušterijama se, na određeno vreme, "sele" kod ugroženog, boemišu u njegovoj kafani, dok ovaj ne profitira. To je bila odlika i vazda dobrostojeće "Đurovića kafane", i svih drugih iz starog Milanovca, koji ostade još samo u uspomenama. NEMA RESTITUCIJE TRAŽIO sam podatke o dedinoj imovini, za restituciju. Ali, u državnim aktima postoji samo izvod kad je rođen i umro, nikakvi drugi podaci - veli Nikolić.
Nastavak na Večernje novosti...
