Izvor: B92, 22.Jul.2012, 11:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"USS nije umanjio prava Vojvodine"

Beograd -- Ustavni sud Srbije (USS) svojom odlukom nije ni proširio niti umanjio prava AP Vojvodine, tvrdi predsednik tog suda Dragiša Slijepčević.

USS je ocenio koje su odredbe osporenog Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine neustavne, kaže Slijepčević.

Ustavni sud Srbije ocenio je nedavno kao neustavne 22 odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, usvojio žalbe 318 neizabranih sudija i tužilaca, proglasio neustavnim funkciju zamenika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predsednika Vlade i mesto predsednika Srbije na čelu Nacionalnog saveta za infrastrukturu.

Slijepčević je odbacio ocene da su ove odluke "tempirane" da budu donete pred formiranje nove vlade, dodajući da u vreme kada su one bile pripremljene za glasanje "nije se moglo ni naslutiti kako će izgledati nova vlada".

"Ni u podsvesti nismo mogli da imamo saznanja da će baš u trenutku donošenja ovih odluka biti promenjena vlast. Naprotiv, sve je ukazivalo na to da će vlast i dalje biti u rukama onih koji su je imali pre parlamentarnih i predsedničkih izbora", kazao je on za "Politiku".

On je rekao da je "pomalo zabrinjavajuće da oni koji se predstavljaju kao pravni eksperti ne uvažavaju činjenicu da procedura pred Ustavnim sudom nije nimalo jednostavna i da se odluke ne mogu pripremiti i doneti preko noći".

"Kada je reč o Vojvodini, odluka je rađena četiri meseca, a pre toga su održane tri pripremne sednice i dve javne rasprave. Tom odlukom nije određeno šta su granice vojvođanske autonomije. Ustavni sud nije ni proširio niti umanjio prava AP Vojvodine, već je, saglasno važećem Ustavu, ocenio da li su i u kojoj meri pojedine odredbe osporenog Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine neustavne", ističe Slijepčević.

Komentarišući izjavu mandatara Ivice Dačića, povodom aktuelnih odluka, da je USS birala vlada Demokratske stranke, Slijepčević je kazao da "vlada ne bira Ustavni sud, niti ima bilo kakvih ingerencija prema njemu".

Trećinu od ukupno 15 sudija bira Narodna skupština, drugu trećinu imenuje predsednik države a treću trećinu imenuje Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, objasnio je on.

"Izgleda da se u glavama naših političara i dalje Ustavni sud doživljava kao demokratski ukras iz vremena jedinstva vlasti, ustanovljene Ustavom iz 1974. godine. USS je i tada postojao kao institzucija ali ni izbliza nije imao položaj i ovlašćenja koja danas ima", naveo je Slijepčević.

On je naveo i da je "problem nastao kada je Sud počeo da vrši funkciju, koja mu je važećim ustavom određena, i da efikasno rešava predmete nagomilane tokom vremena u kojem sud, u prethodnom sastavu, objektivno nije mogao da radi".

"Tek tada su oni, koji su se u predizbornoj kampanji zalagali za vladavinu prava, samostalno i efikasno sudstvo, valjda i shvatili da je Ustavni sud institucija od tako važnog značaja koja, vršeći svoju funkciju, može ograničiti bahatost izvršne vlasti ili samovolju zakonodavaca, koji, usvajajući zakone sa neustavnim odredbama, krši Ustav", naveo je Slijepčević.

Nastavak na B92...

Politika: Da li je Ustav prevaziđen