Izvor: B92, 18.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UPOZORENJE STEJT DEPARTMENTU: NEMA POPUSTANJA BEOGRADU
Predsednik Bus je obavezan da u sledecih desetak dana obavesti Kongres koliko su nove vlasti u Beogradu ispunile uslove da se i posle 31. marta nastavi odobrena americka pomoc Srbiji u vrednosti od 100 miliona dolara za tekucu fiskalnu godinu, kao i dosadasnja podrska SR Jugoslaviji u medjunarodnim finansijskim i ostalim instuticijama. Taj Busov izvestaj uveliko pripremaju nadlezni sektori administracije, s tim sto je u medjuvremenu sa Kapitol hila nekima od njih poslato prilicno otvoreno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << upozorenje da se ne racuna na popustljivost kongresmena i senatora kad se bude odlucivalo koliko je Kostunicina garnitura ispunila obaveze vezane za nailazeci "Dan D" u daljim odnosima SAD-SRJ.
Kako javlja dopisnik SENSE, Slobodan Pavlovic, u Kongresu se poslednjih dana sve cesce cuju zamerke da Stejt department - pri cemu se ne govori o novopostavljenim ljudima na vrhu vec o operativnoj strukturi iz bivse administracije - pokusava da sad, pred 31. mart, razvodni neke ultimativne odrednice postavljene zakonom o americkoj pomoci Srbiji i SR Jugoslaviji. Senator Dzordz Vojnovic, uticajni clan Komiteta za medjunarodne odnose americkog Senata, inicirao je tim povodom cak i hitno dovodjenje na referisanje u Vasington ambasadora u Beogradu Vilijema Montgomerija, podstaknut "odredjenim nedoumicama" oko liste zahteva koje je ovaj, u ime vlade SAD, urucio pre desetak dana liderima DOS iz najviseg rukovodstva SRJ i Srbije.
Prosle nedelje, na sednici senatskog Komiteta za medjunarodne odnose (posvecenoj perspektivi produzavanja pomoci Srbiji), senator Dzozef Bajden ukazao je na negativne posledice moguce "liberalne interpretacije" obaveza koje su zakonskim aktom Kongresa postavljene pred vlast u Beogradu u odnosu na saradnju sa Hagom, obustavljanjem podrske separatistickim snagama u Republici Srpskoj i resavanju problema sa albanskim politickim zatvorenicima u Srbiji.
"Veoma me brinu signali da Busova administracija pocinje donekle da odstupa od nekih zahteva. Mislim da moramo da ostanemo na tom kursu. Jer, ako potvrdimo pomoc Srbiji bez njihovog generalnog ispunjenja postavljenih obaveza, bojim se da cemo ostati bez glavnog sredstva uticaja na resavanje problema o kojima se govori", rekao je senator Bajden, posebno ukazujuci na presudni znacaj podrske koja je potrebna SRJ u obezbedjivanju stend-baj aranzmana sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) i inostranih sredstava za vracanje duga Svetskoj banci, kao preduslova za povratak u tu instituciju.
U debati na pomenutoj sednici, Morton Abramovic - nekadasnji ambasador, sadasnji clan Izvrsnog odbora Medjunarodne krizne grupe - upozorio je na moguce posledice nagovestaja o spremnosti administracije na odredjene ustupke Beogradu oko izrucenja Milosevica Hagu i bezuslovne obustave vojne pomoci RS. "Negativne posledice verifikacije progresa u Beogradu - koji, inace, cinjenicno ne postoji - bice veoma ozbiljne. Cena ce biti visoka ne samo za polozaj reformista u Beogradu, vec i za prestiz reformske opcije u regionu, kao, u krajnoj liniji, i za stabilnost regiona", rekao je Abramovic, pozivajuci Kongres da ostane dosledan svojoj poruci da se "ekstremizmu i mrznji, u cijem je porazu Amerika ucestvovala na bojnom polju, ne moze sad dozvoliti da trijumfuju zbog nespremnosti Amerike da se suoci sa cinjenicama koje joj se ne dopadaju".
Istovetnu poruku uputila je Kongresu i Nina Beng-Dzensen, izvrsni direktor nevladine organizacije Koalicija za medjunarodnu pravdu. "Stejt department, stvara atmosferu za prihvatanje neispunenja kongresnih zahteva, iznoseci javno i privatno "sta Beograd moze, a sta ne" da ucini do 31. marta. Sudeci po nekim medijima, cini se da je u Stejt departmentu, prakticno, u toku proces preformulisanja standarda koje je Kongres postavio u Zakonu o pomoci Srbiji", upozorila je ona u debati pred senatskim Komitetom za medjunarodne odnose, posebno ukazujuci na zakonsku obavezu da predsednik Bus potvrdi da SRJ "saradjuje sa Medjunarodnim tribunalom, ukljucujuci pristup istraziteljima, uvid u sve dokumente i predaju i transfer svih optuzenih, ili pomoc u njihovom hapsenju".
"Eventualna potvrda da Srbija i Jugoslavija ispunjavaju tu odredbu zakona - u ovom trenutku kad Beograd ne cini ozbiljan napor da saradjuje sa Tribunalom, cak ni da izrazi volju da izruci optuzene za ratne zlocine - imala bi teske posledice po reforme i stabilnost Srbije i regiona. Ako bi i Kongres prihvatio umanjene standarde, poslao bi time zabrinjavajucu poruku novoj administraciji u Beloj kuci, liderima sa Balkana koji su ispunili svoje obaveze prema Tribunalu, onim reformistima u Beogradu koji razumeju svoje fudamentalne obaveze i, sto je najvaznije, odaslao bi poruku stotinama hiljada ljudi na Balkanu koji su izgubili rodbinu, svoje domove i ostalu imovinu u najvecem pokolju na evropskom tlu posle drugog svetskog rata".
